Регион

Неко би да запали фитиљ у Босни, док се оружјем звецка на Косову

У дану када је међународна јавност упирала очи у Балкан због формирања војске самопроглашеног Косова, па је због тога и могућег поновног ударања у ратне бубњеве у овом делу Европе забринутост показао чак и генерални секретар НАТО-а, у Америци су потенцијално ратно жариште на овим просторима видели на другој страни.

Да ли је све само пуко америчко скретање пажње с онога што је урадило америчко чедо у Приштини, насупрот упозорењима чак и из ЕУ и НАТО-а? Тек, америчка агенција Блумберг у опширној анализи упозорава да би следећи сукоб НАТО-а са Русијом могао да се води на Балкану, а главно жариште би била Босна и Херцеговина.

Loading...

Повод за то Блумберг види у поновном покретању МАП-а, Акционог плана за чланство БиХ у НАТО-у, јер Алијанса, у надметању са Русијом за утицај на Балкану, жели под своју капу да стави и преостале државе овог региона.

Колико је заиста реално да се због чланства у НАТО-у, само 23 године после једног од најкрвавијих грађанских ратова какав је био онај у БиХ, рат помиње као могући исход неслагања Срба, Хрвата и Бошњака по том питању.

Блумберг напомиње да је НАТО ове године већ потиснуо Русију у тој борби за утицај на Балкану, након што је примио Црну Гору у своје чланство. Пошто је званична Подгорица постала део породице НАТО-а, а да на референдуму није проверила вољу народа који је у истраживањима јавног мнења био убедљиво против тога, НАТО је и Македонији упутио позив за почетак преговора иако се, претходно, на референдуму само трећина уписаних у бирачке спискове изјаснила за чланство у Алијанси.

Чињеница да је Скупштина Републике Српске октобра прошле године усвојила Резолуцију о војној неутралности није засметала НАТО-у да пре 10 дана крене у реализацију МАП-а, при чему је БиХ позвана да поднесе свој први годишњи национални програм о припремама за евентуално чланство.

Генерал-мајор Војске Србије у пензији Митар Ковач сумњичав је по питању отвореног војног сукоба у БиХ због питања НАТО-а. Сукоб који није војни и сада постоји и не верујем да ће бити отворени, војни, каже он за Спутњик. И не сумња да ће тих сукоба и даље бити и да ће се они рефлектовати на опште односе.

Иако НАТО, а пре свега САД и Велика Британија, говоре да им Балкан сада није толико битан јер ће сам од себе лећи на руду, ипак схватају, објашњава он, да не могу даље ако у потпуности не реше ту, како је они зову, црну рупу на Балкану. А то подразумева да читав тај простор угурају не само у европске него и у евроатлантске интеграције, истиче Ковач.

„Мислим да ће у читавом наредном периоду након промовисања војске Косова, после Македоније, тежиште пажње сигурно бити усмерено на БиХ. Верујем да ће се задржати који корак у Македонији док се потпуно не трасира извесност пријема Македоније у НАТО и док се не сломе национални отпори опозиције у Македонији. А онда ће, након тога, формализовати и приступање лажне државе Косово у Партнерство за мир, а потом и убрзани пријем у НАТО“, објашњава он след догађаја.

На питање да ли ће НАТО после онако крвавог међуетничког рата у БиХ ризиковати да упркос Резолуцији Скупштине РС о војној неутралности потпали ватру да би остварио свој циљ, саговорник Спутњика каже да је НАТО последњих година већ показао осионост када је у чланство прихватао државе у којима их народ не жели.

Они су свесни тога и кроз истраживање јавног мнења тачно су знали који проценат народа не жели Црну Гору у НАТО-у. Одговор су добили и на референдуму у Македонији, то исто сада знају у БиХ, каже он, додајући да према истраживању јавног мнења близу 80 одсто становништва у РС не жели БиХ и РС у оквиру ње у НАТО.

Ковач, међутим, додаје да сличан проценат од око 70 одсто у Федерацији БиХ јесте за учлањење у НАТО.

„Таква супротстављеност може водити БиХ у страдање и у потпуно растакање. Да је разума у политичким представницима хрватског и муслиманског народа не би уопште запињали да БиХ иде у НАТО јер то сигурно води у растакање државне заједнице која је и сада на лабилним основама“, упозорава саговорник Спутњика.

Он подсећа да су управо пренебрегавање воље српског народа и његова мајоризација, коју је тада спроводила муслиманска опција на челу са Алијом Изетбеговићем, довели до грађанског рата у БиХ.

„Бојим се да исто пренебрегавање воље српског народа поводом питања НАТО-а у БиХ може доводити до немира, криза па и неких инцидената, а у неким несретним околностима и до рата. То озбиљни политичари не треба да сметну са ума, без обзира из ког народа у БиХ долазе, јер српски народ није за подкусуривање и не жели то да буде“, поручио је Ковач.

Осврћући се на све учесталије подстицање питања зашто је уопште 2009. српски представник потписао приступање БиХ МАП-у, он подсећа да у то време ни Србија није била потпуно против тога да разматра и евроатлантске интеграције.

„Тадашња власт скоро да је била ближе тој опцији. Пратећи ту матрицу и РС је ишла по њој, али када су видели да су власт у Србији и 80 одсто народа против НАТО-а, и власт РС није била за учлањење“, објаснио је Ковач.

Срби у БиХ не желе да их од Србије раздваја граница ниједне војне алијансе, истакао је саговорник Спутњика.

Он је зато мишљења да би Милорад Додик са становишта функције коју обавља као члан председништва БиХ из редова српског народа требало Резолуцију РС о неутралности да предочи институцијама у Бриселу и у оквиру ЕУ, а првенствено пред НАТО-ом и да укаже да не жели наставак активности везаних за учлањење БиХ у НАТО.

 

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...