Такозвано Косово је прогласивши стварање војске, узнемирило све осим САД, потезом који аналитичари виде као освету против Србије и ЕУ, у покушају се прикаже као суверена држава уместо отцепљене територије.
У петак, парламент самопроглашеног региона Србије, Косова, гласано о стварању војске од 5.000 војника. Београд је одбацио овај потез, називајући га „најдиректнијом претњом по мир и стабилност у региону“.
Чак ни ЕУ, иако подржава самопрокламовану независност Косова, није била срећна, а протествовао је и НАТО, који је закључио да потез долази у „лошем тренутку“.
У међувремену, заменик портпарола генералног секретара, Фархан Хаг, рекао је за ТАСС да би сваки покушај да се блокира присуство постојећих међународних мировних снага било кршење резолуције 1244, савета безбедности УН. Од свих међународних играча, само су САД поздравиле потез Приштине.
Тројица аналитичара, који су проучавали историју, политику и конфликте у бившој Југославији и на Балакану, дали су своје мишљење зашто је Косово изабрало да се удаљи од сојир регионалних савезника.
Потврђивање државности
Између 4.000 припадника Кфора, и још толико паравојника Косовских безбедносних снага, стварање „војске“ носи битну политичку поруку. Са војском, која је један од стубова државности, Косово жели да се примакне ближе свом циљу.
– Војска је очигледан атрибут суверенитета, Косово покушава да је створи од отцепљења – каже историчар Владимир Путијанин, са Универзитета у Москви.
Могућности под знаком питања
Косовско руководство има веће амбиције за реформисане снаге, које су до сада биле само лако наоружане.
– Судећи по њиховим изјавама… постоје планови за стварање артиљерије, ваздушних снага, чак и трупа за заштиту од хемијског и биолошког оружја. Верујем да је то могуће – каже Путијанин за „РТ“.
Али све ове снаге биће у потпуности потчињене Америци, наглашава Павел Кандел, експерт за етничке конфликте са Европског институа при Руској академији наука и уметности.
– Приштина нема новца да подржава војску. Ако САД желе да плате оружје и обуку, онда ће бити војске, за око 10 година. Ако неће… онда ће то бити симболичка промена имена… Такве снаге ниту су потребне, нити могу да се користе у рату, али су одличне за изазивање провокација – каже.
Оно што војска Косова има то је искуство, каже Елена Гускова, директорка Центра за истраживања модерних балканских криза, при Руској академији. Косовске снаге, основа нове армије, вуку корене од ОВК, која је била активна на Косову од 1990-их година. Зато би могле да буду довољне за укључивање у нерешеним албанским кризама широм Балкана.
Позив на дизање Албанаца на Балкану
Реорганизација сепаратистичких милитаната у војску могло би да подстакне албанске мањине у земљама Балкана да траже отцепљење по узору на Косово. А нови статус „војске Косова“ могао би да их наведе да се умешају у сукобе.
– Могу да подржавају Албанце у Македонији, Црној Гори, и у јужној Србији. То би била организована војска са искуством. Тензије ће расти, јер су Албанци у Црној Гори чекали да Косову буде признато, да ојача, као и они у јужној Србији – каже Гускова.
Освета за ЕУ
Један од разлога за стварање војске је и освета Европи јер није испунила обећање које је дала Приштини, и која није дала Косову безвизни режим, а што се неће десити пре 2020. године, каже Кандел. Овим потезом показују Бриселу да их то кошта.
Речи Јенса Столтенберга, да ће ово угрозити евроатланске интеграције Косова, само су речи, истиче Гускова. У реалности, НАТО је заинтересован да успостави јаку базу у региону, што ће и урадити чим се независност потврди.
Кандел верује да оно што каже НАТО и није важно, јер одлуке доноси Вашингтон. Приштина је чакала на зелено светло Америке да створи војску, а то је само нова полуга којом ће САД вршити утицај на Европу.
Безбедни преко Атланског океана од турбуленција на југу Европе, САД се осећају лагодно да распирују конфликт подржавајући војску Косова, која без те подршке не би била више од имена на папиру. А да ли ће Вашингтон то и урадити, зависиће од тога да ли су задовољни са понашањен ЕУ, каже Кандел.
Извор: РТ/Д.К.
