loading...
Издвајамо Србија

АЛАРМАНТНО! ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ за Београд и још три српска града, међу НАЈКРИТИЧНИЈИМ НА СВЕТУ

Фото: Pixabay.com

Ваздух у шест градова у Србији данас је загађенији него у вишемилионској метрополи Пекингу, показује апликација Аирвисуал, која прати загађеност на светском нивоу. По њој, гледајући светске метрополе, Београд је на 10. а Пекинг на 14. месту.

Још гори су подаци када се погледа цела Србија, а међу убедљиво најзагађенијм градовима на свету је Ваљево!

Подаци о загађености ваздуха могу се наћи и на сајту wаqи.инфо (Wорлд Аир Qуалитy Индеx), и према њима предњачи Ваљево, чији индекс квалитета ваздуха износи чак 382, и на скали од шест нивоа, односно боја, овај град је у последњој, најгорој! Поређења ради, у Пекингу је овај број данас између 156 и 160 (зависности од мерног места), дакле Ваљево је више него дупло загађењи данас од овог кинеског града.

Иза Ваљева су Косјерић (индекс 183), Беочин (180), Београд, општина Стари град (166), Смедерево и Панчево (код Ватрогасног дома) по 156, Нови Београд (153) и Ниш (151).

Иако се по овим резултатима креће у истом реду величине као и већина наших градова, чињеница је да су ове вредности квалитета ваздуха у Србији алармантне.

На истом сајту се може наћи и легенда која објашњава шта ови индекси значе. Тако категорија “опасно”, којој припада Ваљево подразумева индекс квалитета који се креће од 300 до 500, и уз њега се издаје и здравствено упозорење да свако може доживети озбиљније здравствене ефекте. Грађанима се препоручује да избегавају све напоре на отвореном.

Категорији веома нездравих места у којима се индекс загађеностти креће од 200 до 300 не припада ниједан град у Србији, али тренутне вредности које носе Ниш, Косјерић, Београд, Смедерево, Панчево и Беочин спадају у нездраве (од 150 до 200). То подразумева да “свако може почети да осећа здравствене тегобе, а чланови осетљивих група могу имати озбиљније здравствене последице.

Грађанима који живе у местима у којима је индекс загађености нездрав препоручује се да активна деца, одрасли и особе са респираторним болестима, као што је астма, избегавају продужено задржавање на отвореном. Сви остали, посебно деца, требало би да ограниче време проведено напољу.

Мерна места у Новом Саду (Лиман и Шангај), у Панчеву (Војловица и Цара Душана) и Обреновцу показују да је на овим местима квалитет ваздуха добар, док је индекс забележен у Приштини, 129, нездрав за осетљиве групе.

Сви говоре о фамозној ПМ-10, али у ваздуху у Србији постоји ЈОШ ОПАСНИЈИ “НЕВИДЉИВИ УБИЦА”
Ово је један од ТРИ НАЈЗАГАЂЕНИЈА ГРАДА у Србији, а ево ко све трује ваздух изнад њега
Како се обрачунава индекс

Индекс квалитета ваздуха базиран је на мерењу честица прашине у шта спадају злогласне ПМ-10 и ПМ-2.5 честице, затим озона, азот-диоксида, сумпор диоксида и емисије угљен моноксида. Сва мерења на сајту WАQИ заснована су на сатним читањима.

Удишемо најгоре отрове

Мерење честица прашине подразумева две врсте: ПМ-10, које нас гуше највише зими и изазивају тешке болести од којих годишње умре чак 6.000 људи у Србији, како је “Блиц” већ писао, али и њиховог још опаснијег пратиоца – честице ПМ-2.5.

ПМ-10 је прашина мања (ПМ) од 10 микрометара и представља смешу дима, чађи, прашине и киселине, уз тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена, а настаје као последица комбинованог утицаја грејања, саобраћаја и индустрије.

Уз те ПМ-10 увек иду и ПМ-2.5 честице које још лакше доспевају у организам јер су ситније, и управо оне са собом носе тешке метале.

Честице ПМ-10 и ПМ-2.5 су неодвојиве, односно око две трећине тих ситнијих честица зараправо се налази у ПМ-10. Кроз њих, тако, у наш организам уносимо све најгоре индустријске отрове.

СЕПА: То упоређивање није стручно

За ближе објашњење тренутног квалитета ваздуха обратили смо се домаћој Агенцији за заштиту животне средине (СЕПА), а прво што нам је рекао Миленко Јовановић начелник Одељења за контролу ваздуха у овој Агенцији јесте да “упоређивање вредности на светском нивоу није стручно оправдано”.

Он каже да су забележени индекси загађења “тек тренутне вредности” које не приказују реално стање квалитета ваздуха, ни у Србији, ни у Пекингу, јер се оцена квалитета ваздуха не врши на основу тренутних концентрација.

Прича о старом такси дизелашу

Он то илуструје следећим примером: када би се индекс мерио поред упаљеног ростиља или ако би “стари такси дизелаш радио” поред мерне станице, то би показало вртоглаво високе вредности загађења првенствено суспендованим чесицама, али и другим полутантима, али “таква слика не би била реална”.

Да ли то значи да онда треба мерити рецимо у некој шуми, на врху планине где нема издувних гасова и где нико не живи да би “слика била реална”?!

У сваком случјау, према његовим речима, индекс загађења је данас повишен због неповољних метео услова: изостанка ветра и падавина, што је уобичајено за зиму, и то поготово у котлинама и долинама, баш као што су Ужице, Ваљево и Косјерић. Осим метеоролошких прилика и географског положаја града-насеља, на које се не може утицати, на овакве бројке утичу пре свега индивидуална ложишта, али и саобраћај и индустрија, објашњава Миленко Јовановић.

Тренутно сваки дан месецима

С друге стране, оно што из СЕПА описују као само “тренутно стање”, очигледно траје довољно дуго да у великој мери утиче на становнике Ваљева, који се дословно гуше: сваке од четири године заредом са више од 100 дана у којима је ваздух био прекомерно загађен, више од 70 особа оболи од малигнитета плућа.

Иако начелник сматра да глобална мапа није меродавна, мапа загађења са сајта Агенције за заштиту животне средине, у великој мери слаже се са оном која се може наћи на сајту wаqи.инфо. Тако су Ваљево и Косјерић обележени љубичастом бојом, која означава пети, најиши ниво загађености према домаћим мерењима, а Београд, Панчево, Смедерево, Суботица и Ниш су представлејни црвеном иконицом која значи да су ови градови у четвртој категорији.

 

 

Извор: М. Милојковић/Блиц

loading...