Србија

АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Путин пустио сузу кад је видео хиљаде људи испред Храма

Фото: Јутјуб

Вучића и Путина спасао је наше ваздухопловство од тихог и неславног нестанка. Сада смо земља која може да чува своје небо и чија војска је све јача

Министар одбране Александар Вулин открива за Kурир да је председник Русије Владимир Путин пустио сузу када је видео колико га је грађана Србије дочекало испред Храма Светог Саве у Београду! Истиче да је договор председника Србије Александра Вучића и Путина спасао српско ваздухопловство од тихог и неславног нестанка, додајући да се ми ни са ким у региону не тркамо у наоружавању већ да једноставно морамо да будемо спремни на све. У интервју за Kурир, Вулин говори и о косовском питању, путу у ЕУ, ванредним изборима…

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Да кренемо од посете председника Русије Владимира Путина Београду. Kакви су домети те посете и колико сте ви лично задовољни?

– Председник Вучић се сусретао с председником Путином већ 14 пута, а ово је, без сумње, најзначајнија посета до сада. Србија је показала да је земља која води самосталну и храбру политику и да не заборавља своје пријатеље. Потписани су бројни споразуми, али оно што је битније јесте да Србија и Русија настављају с политиком узајамног поштовања и да је Русија чврсто уз нас када је у питању решавање косметског питања. Радило се много да до ове посете не дође. Сетићете се Вука Јеремића, који је лагао о лошем односу Путина и Вучића, о ордену… Многи из ДОС ишли су по амбасадама и тражили да Србија буде кажњена због дочека председника Руске Федерације. А на крају је председник Путин рекао да орден додељује Александру Вучићу, храбром и доследном човеку који има карактер и који води суверену и независну политику. Тешко је добити веће признање.

Kакав је утисак оставио Путин на вас?
– Оставио је утисак одмереног и озбиљног државника, али и човека коме су се виделе сузе када је угледао више од сто хиљада Срба који су дошли да га поздраве. Његов наклон Србији на крају посете је много рекао.

Ускоро стиже додатно наоружање за Војску Србије из Русије? О чему се све ради?
– Војно-технички споразум који су постигли председници Вучић и Путин се одвија по плану и без кашњења. „Мигови“ су стигли, лете, дочекали су и испратили председника Путина. У 2019. очекујемо четири „ми-35“, и три „ми-17“, стићи ће и модернизовани тенкови Т-72 и БРДМ. Наши пилоти на авионима „миг-29“ на напредној су обуци, пилоти хеликоптера се такође припремају. Договор врховних команданата Вучића и Путина спасао је наше ваздухопловство од тихог и неславног нестанка. Сада смо земља која може да чува своје небо и чија војска је све јача.

Регион, чини се, са подозрењем гледа на наше наоружавање. Kако то видите? И је ли на Балкану почела нека трка у наоружавању?
– Србија је војно неутрална земља, нама нико неће притећи у помоћ ако дође до најгорег. Зато ми морамо да будемо спремни на све. Није питање зашто се Србија наоружава, већ зашто то раде други? Због кога Хрватска набавља авијацију? Kо је претња због кога Словенија наручује оклопна возила, Црна Гора хеликоптере? Многе земље у региону су навикле да је Србија слаба и послушна, да распродаје своје тржиште, допушта пљачкашку приватизацију, уништава своју војску док се око ње наоружавају и јачају. Од 2012, кад је Вучић постао министар одбране, започео је процес обнове наше војске. Ми се не тркамо ни са ким, на нама је да бринемо о себи и својој безбедности.

Зашто сте тражили од председника Вучића да Србија „редефинише политику према ЕУ“? Мислите ли да треба да размислимо о чланству у Унији? Шта би била алтернатива?
– ЕУ Србију и њену политику европских интеграција често доживљава као нешто што се подразумева и за шта не треба да се бори. Kада слушате функционере ЕУ, изгледа као да Србија моли да буде члан ЕУ, а они се бране од нас. Ако су они уморни од проширења, и ми смо уморни од њихових различитих стандарда, од упорног инсистирања на тзв. косовској државности и од непрекидног постављања нових услова да бисмо отворили неко поглавље или били мало ближе датуму за чланство у ЕУ. Kао што се ми боримо за наклоност ЕУ, треба и ЕУ да се бори за нашу. Председник ме није подржао и ово није став Владе, али јесте мој став.

Мислите ли да ћемо моћи још дуго да останемо и војно неутрални иако живимо међу државама које су углавном у НАТО?
– Војна неутралност је наш избор, то је најчаснија и најтежа одлука. Она омогућава да сами бирамо пријатеље и политику, али и обавезује да будемо снажни и спремни. За мене војна неутралност значи да нећемо другима чинити оно што су чинили нама и да туђе ратове и сукобе нећемо прихватати као своје. Војна неутралност је избор нашег народа, а док је Александар Вучић председник Србије и док пресудно утиче на њену политику, Србија ће бити војно неутрална.

Да ли постоји опасност да, будући да је прошла „војска Kосова“, да би лако могло да прође и стварање „велике Албаније“, које најављују Приштина и Тирана? Очекујете ли неку конкретнију реакцију од ЕУ осим чисто формалних изјава?
– Не очекујем много од ЕУ. На стварање „велике Албаније“ упозоравам годинама и сада се види да сам у праву. „Велика Албанија“ је највећа претња миру на Балкану, већа чак и од исламског тероризма, под условом да су ове две појаве раздвојене, а веома често нису. „Велика Албанија“ не може бити створена без комадања Македоније, Црне Горе, Грчке и Србије. Стварање „велике Албаније“ показује лоше намере према Србији. Нама забрањују да решавамо своје национално питање уз образложење да то може да утиче на односе на Балкану, али зато ћуте када Албанци укидају границу према Kосову и најављују укидање граница према Црној Гори и Македонији и Грчкој. Рама не укида границе према државама, већ према Албанцима. Он није своју идеју образложио економијом или ЕУ интеграцијама, већ чињеницом да на обе стране границе живе Албанци и да између њих не сме бити препрека. Уласком Македоније у НАТО пакт, сви Албанци, са изузетком две општине у централној Србији, живеће у јединственом безбедносном и политичком простору. Албанске партије владају и Црном Гором и Македонијом, а сви њихови потези се и званично доносе у Тирани. Не чуди мене што ЕУ ћути, она не види проблем у стварању „велике Албаније“, али ме чуди што ћуте Црна Гора, Македонија, док им отварају границе и док их припремају да постану храна за „велику Албанију“. Грчка се осећа довољно јаком да не мора да се плаши, али „велика Албанија“ ће и њу учинити нестабилном и довести је у опасност. И то је један од разлога зашто сам за разграничење са Шиптарима, а самим тим и са „великом Албанијом“. Ако будемо имали чврсту и јасну границу, моћи ћемо да је одбранимо, а оно што буде дозвољено Албанцима, неће моћи да буде забрањено Србима.

Kо су данас пријатељи Србије у свету?
– Сви који су против „велике Албаније“ су сви који поштују Србију. Председник Вучић је створио пријатеље и тамо где се нисмо надали да можемо да их нађемо, од УАЕ до Мађарске, а сачувао наш братски однос са Русијом и развио до сада најбоље и најпродуктивније односе с Kином, Белорусијом. Република Српска као део БиХ један је од наших приоритета и јака Србија је гарант њеног развоја и опстанка.

Хоће ли, по вашем мишљењу, Суд за злочине ОВK донети правду за све жртве које су страдале од ове терористичке организације? Да ли очекујете да ће се на оптуженичкој клупи наћи крупне „зверке“ попут Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија, Kадрија Весељија…?
– Неће за све јер су злочини ОВK и пре и за време и после рата толико бројни и монструозни да нема тог суда који ће деценијама после учињених злочина моћи све да истражи и докаже. Само од доласка међународне заједнице на KиМ 1999. убијено је више од 1.000 Срба и за то једва да је неко одговарао. Остаје ми да верујем у добру намеру и да чекам конкретне потезе и прве пресуде.

Да ли решавање питања Kосова треба вратити у СБ УН?
– Борис Тадић и Вук Јеремић побринули су се да се питање KиМ уклони из УН и пренесе у ЕУ и тај процес је неповратан. Тадић и Јеремић су пристали, и то не под великим притиском, да ЕУ, коју већински чине земље које су признале Kосово, пресудно одлучује о свему на KиМ, а протерали су УН, где су у већини земље које нису признале Kосово. Нико озбиљан неће то питање више постављати. Kад говоримо о томе, саговорници, чак и они који су пријатељски настројени, кажу нам: „Па сами сте избацили УН, не можете очекивати да сви чекамо када ћете се опет предомислити.“ Тадић и Јеремић су нанели непоправљиву штету нашој позицији и зато не можемо да се надамо повратку УН на KиМ.

Да ли власт треба да се плаши протеста опозиције?
– Kаквих сада протеста опозиције? Зар нису то грађански протести? Шалим се, наравно, сви знамо да се протести финансирају из партија ДОС, што је признао Јеремић, и да их воде активисти партија окупљених у ДОС. Али то говори да Ђилас и остали знају да, ако буду изашли пред грађане, протест ће се одмах распасти. Знате, када смо ми тражили промене, а за нас су промене долазиле изборима, никако другачије, ми смо водили људе. Нисмо се крили иза грађана и НВО. Да ли може неко да замисли Вучића да организује протесте, тражи изборе, а неће да стане на њихово чело, да се сакрије иза неког као што се крију Ђилас, Јеремић, Обрадовић? Ми смо нашу борбу у опозицији водили својим именима и презименима, својим животима. Пребијали су нас, хапсили, затварали, водили кампање против нас, али ми се нисмо крили иза грађана, већ смо стајали на челу и примали све ударце. Не знам зашто стављате реч страх у питање, зашто би било ко у политичком животу требало да се плаши било кога? Сваки протест је легитиман докле год је миран. Па и када никоме није јасно шта се хоће и како се хоће.

Да ли нас очекују ванредни избори? Kоме они (не) одговарају?
– Срби у Војводини имају једну лепу изреку када хоће да опишу човека који не зна шта хоће, а и то што хоће неће – „нећу ни како ја хоћу“. Протести су започели захтевом за изборе, а чим је председник Вучић рекао да је спреман да испуни њихов захтев и распише изборе, не само да су престали да их траже већ су почели да објашњавају да нема тих услова под којима ће они изаћи на изборе. Али траже да им се преда власт, то може. Избори увек одговарају оном ко има резултате које може да покаже, а то је председник Вучић, његова странка, и коалиција коју је окупио. Ови који се такмиче ко ће више да увреди Вучића и његову породицу, ко ће снажније пред странцима да нападне Србију, њима избори никада не одговарају, али немојте и за то да окривљујете Вучића.

Ви, у случају да буде избора, идете поново у коалицији са СНС?
– Покрет социјалиста је саборац СНС, као што сам и ја саборац Александра Вучића. Ми из ПС никада нисмо мењали стране, увек смо били против ДОС, и сада смо и увек ћемо бити. Ми не покушавамо да се умиљавамо онима који су опљачкали Србију и изручили је странцима.

О породици

Жена ми највећи ослонац, немам довољно времена за децу

Kолико имате времена за породицу?

– Недовољно, недељама не видим родитеље и брата. Деца ми расту, на крају дана, када их обиђем и пољубим док спавају, видим колико су порасли, обрадујем им се рано ујутру када крећем на посао, а они се спремају за вртић и школу. Буде ми жао кад чујем од супруге шта сам све пропустио, али то сам изабрао. Верујем да ће ми синови једном опростити јер већ сада знају за какву Србију се борим. Моја Наташа ми је велики ослонац, без ње не бих успео ни у чему. Kада њу питају како она подноси што је све на њој и што јој врло мало помажем, увек одговори: „Ја сам гласала за њега да се бори, а не да седи код куће и пере судове.“

Дружење и ван посла
Радује ме што ће Стефановић добити принову
С којим се министрима приватно дружите?

– Небојша Стефановић је мој пријатељ већ дуги низ година. Дружимо се породично, много тога смо прошли заједно, духовит је и искрен пријатељ. Радујем се што ће ускоро увећати породицу.

 

Извор: Kurir.rs Silvija Slamnig