Дик Марти, некадашњи известилац Парламентарне скупштине Савета Европе о трговини органима на Косову, признао је да постоје политички притисци како би афера о трговини органима била стављена у архиве.
– Не могу да проричем, али могу да констатујем да постоје две тенденције. То је мој утисак. Једну тенденцију чине људи који се искрено и часно боре како би истина изашла на видело. Има, међутим, великих политичких интереса због којих постоји друга тенденција – да се цела та прича стави у архиву из разлога мира, безбедности и не знам још чега – рекао је Марти.
– То долази из појединих европских држава. Истих оних које су правиле препреке када сам правио извештај за Парламентарну Скупштину Савета Европе о тајним затворима, говорећи да је то у вишем интересу њихових држава, њихове безбедности и не знам шта све још, и да зато није требало да се открије оно што се зна – истакао је Марти.
Он каже и да није задовољан брзином утврђивања кривице за почињене злочине. То је отворено рекао и српским посланицима са којима се у четвртак срео у Савету Европе у Стразбуру, где је промовисао своју нову књигу „Извесна идеја правде“.
– Имао сам задатак да утврдим чињенице у вези са сумњама у трговину органима српских затвореника на Косову. Садржај је познат, а албанска страна га је жестоко критиковала. Мој извештај не пресуђује између две стране, већ само покушава да пружи одговоре на прецизна питања. Био је довољно озбиљан да га је Парламентарна скупштина усвојила великом већином и европске земље и САД навео је да формирају специјалну истражну јединицу која је после три године истраге широко потврдила чињенице утврђене у мом извештају – каже Марти, наглашавајући да његов извештај није ни просрпски ни антиалбански, већ да брани истину.
– Истина је важнија од судске пресуде – поручио је Марти у разговору са послаником Жарком Обрадовићем, који је предводио нашу делегацију у Стразбуру.
Обрадовић каже да је Марти апсолутно уверен у тачност података из извештаја, који говори о страдању Срба, нечовечном поступању према жртвама и трговини њиховим органима које су спроводили терористи из ОВК.
Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да се може наслутити да су Немачка и Велика Британија земље које имају довољну моћ да утичу да се такве истраге склоне у страну.
– Није реч само о зонама одговорности које су поједине државе имале на одређеном подручју већ и о обавештајним активностима које су допустиле да се ти злочини почине. Зна се да су Велика Британија, Немачка и САД имале толику моћ и утицај – објашњава Дрецун.
Случај „жута кућа“ најчешћи је назив који се у јавности користи за истрагу о трговини људским органима у Албанији и на Косову током 1999. године. Бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте прва је јавно изнела тврдње о трговини људским органима на КиМ током 1999. године. Она је у књизи „Лов: Ја и ратни злочинци“, изнела податке да је 1999. сазнала од новинара да је око 300 Срба и других неалбанаца било отето и транспортовано у Албанију, где су им вађени органи.
Извор: Курир/srbijadanas.com
