„После операције били смо одушевљени и Андрија и ја. Сликала сам га и показала сам му фотографију на шта је рекао: ’Мајко, да ли сам стварно то ја“’, јер му је деформитет био отклоњен. Међутим…“
Шеснаестогодишњи Андрија Станишић из Ниша преминуо је после операције у приватној болници у Београду. Малишан је боловао од деформитета кичме, који су лекари, према првим информацијама, успешно исправили, али су после неколико дана настале компликације, па је хитно пребачен на Дечју клинику у Тиршовој, где је умро пре два дана.
– Чињеница је да смо били свесни ризика те сложене операције, на шта су нас и лекари благовремено упозорили, али тај деформитет је Андрији угрожавао живот и практично нисмо имали избора. После консултација у земљи и иностранству, прихватили смо да га оперише доктор из Немачке у београдској болници „Атлас“. Непосредно после операције били смо одушевљени и Андрија и ја. Сликала сам га и показала сам му фотографију на шта је он рекао: „Мајко, да ли сам стварно то ја“, јер му је деформитет био успешно отклоњен.
Међутим, радост нам је била кратког века… Настале су компликације и Андрија је изгубио животну битку. Не могу ни због чега да кривим лекаре јер су се максимално трудили на операцији која је трајала 12 сати. Кичма му је била искривљена за 125 степени и угрожавала рад срца и осталих унутрашњих органа. Лаички речено, исправили су му деформитет кичменог стуба, али унутрашњи органи изгледа да нису прихватили нов размештај, а и имунитет му је опао. Захвална сам лекарима на учињеном напору, посебно једном од тројице анестезиолога, који је непрекидно дежурао поред Андрије – каже кроз сузе ожалошћена мајка Мирјана.
Она се посебно захвалила свим људима добре воље и организацијама који су помогли у прикупљању новца за Андријино лечење. Новац је прикупљан преко фондације „Буди хуман“ Александра Шапића и нишке хуманитарке Марине Адамовић.
– Андрија је био златно дете. Када смо прикупили новац за операцију, због погоршања његовог стања, морали смо да уплатимо део болници у Турској, где је био на реанимацији. Потом смо поново почели са сакупљањем прилога, али смо били у цајтноту када нам је затребало још 400.000 динара, па смо апеловали на људе добре воље. Јавио се човек кога знам, али не жели да му се име помиње и понудио да обезбеди тај новац. Сви смо се надали најбољем. Нажалост, све нас је пресекла вест из Београда… – каже Марина Адамовић.
Малог Андрију зла коб је пратила од рођења. Тек је напунио годину дана кад му је несрећним случајем настрадао отац. Мајка га је са 17 месеци довела у нову породицу у кући Лилића, где се удала. Сви су га прихватили као најрођенијег, али га је деформитет кичме с годинама све више угрожавао и није било алтернативе компликованој операцији, која је била фатална за њега.
Званични узрок смрти још није званично саопштен. Више јавно тужилаштво у Београду наложило је обдукцију и ванредне инспекцијске прегледе у болници „Атлас“ и у Тиршовој. Истрага је у току.
„Атлас“: Операција протекла без проблема
Општа болница „Атлас“ огласила се након што је дечак из Ниша преминуо после операције, наводећи да је његово опште стање било веома лоше, а да је сама операција протекла без икаквих проблема.
– Пацијент С. А. (14) из Ниша примљен је у Општу болницу „Атлас“ ради хируршког лечења урођеног деформитета кичме који је последично довео до тешких поремећаја рада срца, плућа и органа дигестивног система. Пацијент је претходно у више наврата оперисан не само због исправљања кичме, већ и због атрезије ануса, те недостатка једног плућног крила. Пре три године, због основног обољења, детету је престао рад срца и плућа, када је реанимиран, али с оштећењем мождане функције. Временом се кривина кичме погоршавала до 125 степени, што је даље реметило функције плућа и срца. Стање детета је процењено као критично јер би даље кривљење кичме неминовно довело до смртног исхода – наводи се у саопштењу. Како кажу из ове клинике, родитељи су у потпуности били свесни тежине болести, као и чињенице да хируршка процедура спада у категорију „лифе савинг сургерy“, односно да је реч о операцији којом се покушава спасти живот, јер би у супротном смртни исход био неизбежан. Такође, они тврде да је операција протекла без икаквих проблема, иако је трајала 12 сати.
Имао све петице у школи
Малог Андрију је мој син, када се оженио Мирјаном, прихватио као своје рођено дете. Није га нимало одвајао од ћеркица које су касније добили у заједничком браку. Андрија је био изузетно бистро, интелигентно дете. Упркос болести, имао је све петице у школи и био врстан шахиста.
Добијао је похвале и награде на такмичењима. Деца су га волела у школи, долазила код нас да се играју с њим и вежбају на компјутеру од којег је Андрија, мислим, био паметнији. Нажалост, опака болест га је победила – јадикује Андријина бака Јелица Милић.
Извор: С. И. / Ало
