Срби у Америци и поред тога што су десетинама хиљада километара удаљени од родног краја не могу да се одрекну својих обичаја, ма колико то у новој средини било чудно. Један од тих је да се на Божићној трпези обавезно мора наћи и прасе печено на ражњу.
Набавка прасенцета иде релативно лако, али како, а нарочито где га испећи. Власници кућа ту су у предности јер у гаражама праве пецаре на гас или струју, а понегде и на угаљ, наравно док то комшијама Американцима не засмета.
Када се из гараже вије дим то је већ добар разлог да ревносне комшије позову и ватрогасце. А у потезању за градске и или државне параграфе слављенци често извуку дебљи крај и ватра мора да се гаси, а следи велика казна, пише Српскаинфо.
А и власницима станова не понестаје идеја само да се испоштује ова српска традиција. Са елекричним грејачима прасенце, додуше мање, испече се и на тераси која по правилу треба да буде заклоњена од комшијских погледа и подаље од комшија осетљивих на мирисе.
Ипак, за префињене српске укусе, најлепше је прасенце печено на дрва или на угаљ. Дани око овогодишњег Божића у највећем „српском граду“ у Америци – Чикагу, традиционално хладном, били су неубичајено топли, пролеће као да је уранило (најтоплије у последњих пола века).
Била је то добра прилика да се пецаре са прасетом изнесу у паркове, где се иначе преко лета викендом и празником са друштвом заложи роштиљ. Тако је један наш довитљиви Србин поранио овогодишњег Бадњег јутра и пецару сместио у парк, заложио ватру, ражањ прикачио на акумулатор, појачао музику и препустио се уживању у српској традицији.
Али, само што је пресенце почело да цврчи на ватри, бану полиција све са ротацијом. Тачније полицајка. Почиње права „паљба“ разних питања: Шта радиш? Да ли смеш да печеш у парку? Где си купио прасе? Којим поводом печеш? Уз слегања раменима наш (не)сретник науми да гаси ватру, свестан да се у Америци „није играти ватром“ и да би док трепне могао да добије казну у вредности печених прасића за следећих двадесет година.
Тек тада „проговори“ полицајка на течном српском и отркије да и њени родитељ који су доселили у Чикаго из Војнића на Кордуну, за Божић пеку прасенце. Најавила је да ће у следећој патроли да наврати на који залогај намочен у свињској масти. Препоручила је да по завршетку посла добро провери да ли је ватра потпуно угашена!
Тако су Срби, досељеници у Америку, за Божић ипак нашли начин да надмудре своје домаћине.
Извор: Srpskainfo
