Бадњи дан најављује велики хришћански празник Божић. Тог дана бадњак уносимо у наше домове, а породица се окупља уз посну трпезу.
Многи обичаји везани за Бадњи дан су пагански, а црква им је касније дала хришћанско обележје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и још их одржавају. Ово су нека од веровања која су остала до данас:
* Мак ваља јести на Бадњи дан, јер се верује да ће донети много новца онима који га једу.
* Они који су се током године посвађали с неким, на Бадњи дан праштају и мире се и то је прави дух традиције.
* Не ваља на Божић човек да се опије, јер се сматра да ће бити пијан целе године.
* На бадње вече се крију столице, кудеље, игле и вретена – а кашике се крију и на свети Трифун-када су зими вериге-да се не куша „пилитија“ (вране, сојке и друге) летине кљују царевицу-кукуруз, кад је посејана на њиви – а игле и вретена се крију кад се жње да трстика не боде у око.
* За бадње вече троше се ораси да се види каква нам је срећа, здравље, а када се изломе, бацају се по ћошковима собе, да квочка изведе много пилића, а ако се бацају цели ораси, онда ће јаја бити мућак. Бацају се на све стране, да се играју јагањци.
* После вечери на Бадње вече се сви целивају (љубе) да овце чувају јагањце.
* На Бадње вече жена удари руком мужа у слабину, а муж жену исто, да буде целе године кућа весела, да буде здрав домаћин-газда куће.
* На бадње вече ко први види прегорели бадњак, први ће да види теле када се отели крава.
* Од Бадње вечери вода од воћке, ставља се ујутру на сисама крава, да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа.
* Жар од бадњака се чува због беснила, а ујутру се и баница ставља у гламњу од бадњак и ставља се кад се некоме нешто надигне.
* Шумке од бадњака стављају се у оџак да одстоје и ставља се кад се некоме нешто дигне на руку или ногу.
Извор: Курир/А.К.
