Он га је увек служио, а сада открива све о Шабановом понашању
Познати ресторан у близини Аутокоманде, један од најпрометнијих локала у Београду. Ради 24 сата, увек је пун пролазника јер је ауто-пут у близини, али и редовних гостију, којима је омиљено место.
Један од њих био је и Шабан Шаулић. Краљ народне музике је, кажу, у овом ресторану проводио сваки слободан тренутак, неретко остајао и по цео дан, увек у истом друштву. Са улазних врата примети се један сто на средини локала, одвојен са два дрвена паноа. Конобар прилази, извињава се и говори да је сто резервисан. Нуди нам да седнемо било где на друго место.
„Хтели смо да разговарамо с конобаром Будом, којег је он највише волео, наравно, ако је тренутно овде“, обратила се новинарска екипа конобару.
„Невероватно, али управо разговарате са Будимиром Будом Радовићем, и баш сте хтели да седнете за сто који је за Шабана резервисан. И нисте први данас.“
„Па за кога је сад резервисан сто“,
„И даље чека краља. Знате, ми не можемо да се помиримо с тим да њега више нема. То вече кад је био у Немачкој, ја сам мислио да ће доћи овде, нисам знао да је отишао да пева. Ко год је ушао и хтео да седне за овај сто, ја сам говорио „резервисано је за краља“. Свима нам је био један од омиљених гостију. Ово је велика трагедија. Немам речи. Толико велики човек, уметник, певач, права звезда, а опет врло једноставан, тих, ненаметљив. Ушао би овде нечујно са оним његовим осмехом, јавио би нам се и сео за сто, баш на ову столицу која је остала овако извучена“, прича конобар Буда за Курир и показује где је седео краљ народне музике.
Питали смо га шта је Шабан највише волео да попије, поједе, с ким је седео, о чему је причао. И да ли је некад био нерасположен, можда надмен, као што је то својствено неким музичким звездама.
„Никада, никада верујте ми. Он није знао да се наљути, просто такав је човек био. Једино што му је понекад сметало јесте када неко од гостију тражи да се слика с њим. Ја му кажем: „Шабане, ови људи имају жељу да се с вама фотографишу“, а он ме погледа и пита: „Уф, Будо, је л’ мора баш? Ајде сликаћу се, шта да радимо“. Ето, то је била сва његова „љутња“. Скоро увек је пио капућино са пет кесица шећера, киселу воду, понекад и јегер, а од хране само малу пљескавицу без лука. С њим је често седео Стева Симеуновић и људи из тог музичког света, а раније је долазио и покојни Мића Николић“, каже он и присећа се последњег сусрета са Шабаном.
„Пре неколико дана је био овде, с њим је је тада дошао и кум Боби Стефановић. Чујем да је и он повређен у несрећи, али је ван животне опасности. Шабан се враћао са свирке па су се овде нашли, иначе су често путовали заједно и дружили су се. Он је овде долазио годинама, много тога би још лепог могло о Шабану да се каже.“
Док се поздрављамо са љубазним домаћином којег је Шаулић звао „Буда краљ“ и захваљујемо се на гостопримству и причи коју је поделио с нама, за крај га још питамо колико дуго ће Шабанов сто бити резервисан.
„Не знам, за сада још чека краља.“
Извор: Ало/Р.Ј.
