„Ране су му страшно крвариле. То крварење су доктори једва зауставили. Колико су му крви давали, толико је крви излазило из њега. Бубрези су се гасили.
Температура је скочила. Дозивао је ћеркицу. Ему. На други дан Божића стигао је телеграм. Мислила сам да су добре вести У ходнику болнице рекли су ми да је преминуо тог јутра у 7:10. Ту настаје катастрофа.“
Саша Ћурчић (24) је испустио душу 8. јануара. Пре тога се борио како само он зна. Супруга Наташа је била уз њега све време, али она није могла да му помогне јер није лекар. А лекари су говорили да је добро и да ће бити још боље. Само што то „боље“ никада није дошло.
Тешку, испоставиће се – смртоносну повреду, доживео је 21. децембра 2018. године, када се приликом сече дрва једна грана одломила и ударила га по задњици. Лекари нису видели да му је тада напукло дебело црево. Лечили су га од лаке повреде доњег дела леђа. Због незнања или нечег другог – рећи ће суд.
У петак је примљен у крушевачку болницу и урађен му је скенер повређеног места. Он супрузи Наташи говори да има болове, али да се не брине и прећуткује јој у каквим се заправо мукама налази. Доктори јој саопштавају да су му од ударца само попуцали бутни мишићи, али да је у питању лака повреда, да ће бити боље.
– Одлазим му у посету у суботу. Пита ме за дете, за Ему. У суботу га воде на хитан скенер јер је повраћао целу ноћ. Кажу да повраћа од стреса и да му није ништа. Био је ужасно блед. Са скенера га возе у шок собу. Мислим да је тада већ кренула сепса. Чак и ја знам да она у оваквим случајевима наступа после шест сати од повреде – прича ми Наташа.
У налазу пише да је Саша пребачен на интензивну негу због бледила и пада притиска.
Све до понедељка га третирају само инфузијом, лековима против болова и плазмом. У понедељак га коначно оперишу и осећају смрад. Тек тада утврђују да је дебело црево пукло.
Клинички центар у Нишу каже да нема потребе да Сашу пребацују тамо јер се по новим снимцима види да му је боље. Напомињу, ипак, да су му врата у Нишу широм отворена.
– Стално сам питала да ли је ван животне опасности, али су ми говорили да су сви који су у шок соби у животној опасности. Саша је поспан, али ја верујем да је то од антибиотика. И његов отац и ја видимо да ту није све у реду. Видело се да му није добро. Доктори ми кажу да су сви остали пацијенти изашли из шок собе и да сад имају времена да се посвете само њему – присећа се Наташа.
Са овом идејом она одлази кући, али јој већ сутрадан кажу да је, ипак, послат на Ургентни центар Клиничког центра Србије.
У Београду је одмах оперисан, а хирург је обавио тежак разговор са Наташом.
– Рекао ми је да је Сашино стање много тешко и да има мале шансе да преживи. Питала сам га колико. Рекао је 15-20%. Све ми је било јасно. Докторима у Београду није јасно како у Крушевцу нису видели да је дебело црево пукло, јер се на снимку то јасно види – говори Наташа, док јој глас постаје све тиши. Схватам да док говори, поново све преживљава.
Ране су му стално крвариле. То крварење су доктори једва зауставили. Колико су му крви давали, толико је крви излазило из њега. Када је крв стала, ране су засушиле, али бубрези су се гасили и температура је расла.
Другог дана Божића стигао је телеграм.
– Отишли смо на Клинички центар и тамо ми је саопштено да је Саша преминуо тог јутра, у 7:10. Ту настаје катастрофа – говори Наташа све тише и на овој последњој реченици застаје.
Није јој пало на памет да тражи обдукцију, све док сахрана није прошла. Сматрала је да се доовљно намучио.
Јавно тужилаштво из Бруса је тражило обдукцију.
– Сада сам одлучна да их тужим, па нека одговора ко треба. Ја њему ништа нисам могла да помогнем, била сам поред њега, гледала како се мучи. Они су мени одузели више од 20 година живота, сваки тај дан проведен у болници мени је одузимао по годину-две живота. Из гроба га подићи не могу, али сутра ће се десити нешто мени, мом детету и опет ће бити иста грешка. Ако то пустимо да иде тим током, биће свашта – поручује Сашина удовица и сада самохрана мајка Еме (3).
Извор: Курир.рс/Телеграф
