Прошло је тачно десет дана откако је, након последица тешке саобраћајне несреће, преминуо легендарни певач Шабан Шаулић. Многи су га сматрали некрунисаним краљем народне музике, али он је током свих пет деценија дуге каријере остао доследан скромности, јединој противтежи раскошном таленту који га је красио.
Овоземаљски живот напустио је онако како нико није могао ни да наслути, враћајући се с наступа у Немачкој, а сведоци последњих часова његовог живота још препричавају како је више од свега желео да стигне кући и препусти се одмору, али и планирању свадбеног весеља за свог сина Михајла.
Судбина је, међутим, приредила другачији сценарио, на који нико није могао да утиче. Једнако као што нико није могао да спречи да његов дар за певање преко ноћи нађе пут до успеха. Откако је 1969. године снимио прву сингл плочу, све остало постало је историја. Овај велики певач остварио је много успеха, огромну популарност, створио је незаборавне хитове, освојио награде и одржао концерте, ипак, његову свакодневицу чинило је и неколико погрешних одлука, које су могле да га коштају губитка породице, али и живота. Иако је супруга Гордана од почетка била уз њега, слава му је уништила брак. Међутим, суочивши се са самачким животом, у ком није било веселе граје његове деце, схватио је да је пошао странпутицом и вратио се топлом дому. Благу нарав, способност да призна грешке и велики музички таленат имао је, како тврди, од кога и да наследи.
О свому животу говорио нам је једном приликом за кафанским столом, отворено и без устезања сећајући се најситнијих детаља још од детињства.
Све је почело на једном двору
Легендарни певач рођен је 6. септембра 1951. године у Шапцу, а кад би се повела прича о његовом најранијем детињству, није могао да заобиђе причу о свом пореклу.
– Преко неког адвоката сазнао сам да је један Шаулић радио као забављач на двору цара Душана. Пошто га је веома волео, чувени владар му је поклонио имање са замком у Неготинској Крајини, где је он постао прави властелин. Био је поштен човек, али имао је сина делинквента, који је због расипничког начина живота био протеран у кажњенички логор у Шапцу крај Саве. Е, баш од тог негативца водимо порекло ми Шаулићи – кроз смех је пре више од једне деценије испричао Шабан, истакавши да је одрастао у поштеној и радној породици, као и да је својим родитељима увек био изузетно захвалан што су га васпитали како треба.
– Моја мајка Илда имала је преку нарав и слабе нерве, била је некако увек дрчна, јер се као тинејџерка нагледала свега и свачега у партизанској бригади Вељка Лукића Курјака. Имала је свега 12-13 година кад је као директни учесник рата превијала другове, због чега је касније постала једина партизанка која је, док су многи добијали орден за народ, одликована за храброст. Касније јој ипак комунисти нису дали пензију, али шта је било, било је. Таленат за музику наследио сам од ње. Сећам се како је певала, поготово шпанске песме, и то у возу док бисмо отац, она и ја одлазили на неки посао који смо тада обављали. Био сам клинац, па ми је док тако пева деловала некако још већом. А тата Хусо био је изузетно добар човек, помало затворен. Пошто је мама руководила кућним буџетом, он је увек гледао како да од ње искамчи џепарац. Имам рођену сестру која живи у Шапцу, а тата јој је наденуо необично име – Сарајка, јер су у то време очеви давали имена. Иако немам рођеног брата, изузетно ми је близак онај од тетке, познати певач Хасан Дудић – додао је тада Шабан, који је, за разлику од бројне комшијске деце, имао прилику да стасава у добростојећој породици, која није оскудевала у средствима за живот.
Извор: Курир.рс/Глоссy/пише Јасмина Антонијевић Милошевић
