Издвајамо Србија

СРБИЈА СЛАВИ СИМБОЛ СЛОБОДЕ И ДРЖАВНОСТИ: Шта обележавамо и шта се тог дана догодило? Ових пет МИСТЕРИЈА о Сретењу МАЛО КО ЗНА

Србија данас и сутра обележава Сретење – Дан државности, у знак сећања на 15. фебруар 1804. када је почео Први српски устанак и када је 1835. проглашен први српски Устав.

Сретење је државни празник којим се обележавају два значајна историјска датума битна за културно-историјски и национални идентитет Срба. Тог дана 1804. године, српски устаници, предвођени Ђорђем Петровићем – Карађорђем, на Збору у Орашцу одлучили су да покрену Први српски устанак.

Loading...

Устанички скуп, одржан у Орашцу, представља почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске власти.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић. Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију. Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом. Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Иако се мисли да се о дешавањима на Сретење баш све зна, ипак постоји неколико заблуда.

ПЕТ МИСТЕРИЈА СРЕТЕЊА

1. Устанак и устав нису били истог датума

Иако се славе као један празник, почетак устанка и доношење устава нису били истог датума. Устанак је подигнут 2. фебруара 1804, по старом јулијанског календару, а иако је Скупштина расправу о уставу почела 15. фебруара 1835, он је усвојен наредног дана.

2. Карађорђе невољени вођа

Мада Карађорђе важи за хероја који је повео куку и мотику да протера Турке, он уопште није био омиљен. Прек и агресиван био је савршен вођа, али није имао свеобухватну подршку народа.

3. Устанак није био у Марићевића јарузи

Велика је заблуда да су се устаници сакрили у Марићевићевој јарузи и прогласили Карађорђа за вожда. Тачна локација је на око два километра више јаруге код два велика бреста на зараванку опкољеном са свих страна густим лугом.

4. Симбол масона око и шестар

Сретењски устав је садржао симболе масонерије, свевидеће око и шестар. Овај податак може се наћи и на сајту масонске организације Регуларна Велика Ложа Србије.

5. Милош није био против устава

У уџбеницима пише да је доношење устава наметнуто Милетином буном јануара 1835. Кнез Милош је још 1829. наложио људима “које је држао способним да сакупљају грађу за српски устав”, а 1830. дао налог Димитрију Давидовићу да почне израду. У Архиву Србије постоје два уставна предлога из 1831. (четири године пре устава)

 

Извор: srbijadanas.com

Loading...
loading...
loading...