Иако ово питање у први мах делује помало бесмислено и неочекивано, могло би се рећи датум као датум, зар је битно који је, није тешко сетити се шта се догодило на данашњи дан пре 15 година.
Данас је, наиме, тај тешки дан када се сваки нормални грађанин ове земље, без обзира на веру и нацију, пол и било које друго индивидуално разликовање, сећа тог тешког погрома који су наши сународници претрпели и преживели на Косову и Метохији 2004. године. Погрома који нису сви преживели, и након којег су многи напустили своје домове. Ово је један од оних тешких дана када сви треба да буду јединствени и достојанствени, кад ниједна разлика медју грађанима није важна већ само сећање на жртве и страдање. Али неком то није важно. Или му је баш важно толико да сећање на тај догађај вандализмом и хулиганством покуша потиснути у други план, у запећак. Зато и не треба бити изненађен што је Бошко Обрадовић, „највећи“ српски чувар традиционалних вредности, вере и нације, добио пуну подршку од Албанаца са Косова и Метохије, а и медијске куће из Хрватске су се потрудиле да уживо извештавају о овом нападу на РТС.
Поновимо, свако за себе, данас је 17. март 2019. године. Прошло је 15 година од погрома српског ставновништва на Косову и Метохији. И то је оно чега треба да се сећамо. А Бошко и ортаци нека раде оно што мисле да треба да раде.
Извор: Н.Јакшић/srbijadanas.com
