С падом нацистичке Немачке, совјетски пилоти добили су приступ Хитлеровом „чудесном оружју“ – Wундерwаффен-у
Три револуционарна немачка борбена авиона, створена да спрече пораз Трећег Рајха, завршила су носећи црвену звезду.
1. Месершмит Ме 262: Фирерова ласта
Месершмит Ме 262, као ловачки авион имао је надимак Сцхwалбе, односно „ласта“, а као ловац-бомбардер Стурмвогел, „олујна птица“, био је први у свету војни авион са млазним мотором.
До већег окршаја између овог чудесног оружја и савезничких „заосталих“ летелица долази у августу 1944. када Немци уништавају 19 авиона противника, али и губе шест Ме 262. Тај однос 1 према 3 ће до краја рата ипак бити погоршан.
Главна предност авиона Ме 262 је била знатно већа брзина у хоризонталном лету. Због тога су савезници смислили нову борбену тактику. Њихови ловци који су штитили бомбардере при лету изнад Трећег Рајха су настојали да се држе што веће висине, па да се на неки начин окоме на Ме 262 и изједначе се у брзини.
После рата, међу бројним немачким авионима које је Црвена армија заробила било је и примерака Ме 262 који су добили нову камуфлажу, ознаке совјетског војног ваздухопловства и утицали на развој првих послератних борбених авиона као што су Сухој Су-9 и Су-11.
2. Месершмит Ме 163: Ђавоља метла
Ме 163 (на немачком Комет) био је једини авион на ракетни погон којег су пустили у борбу током Другог светског рата. Упркос револуционарном дизајну и неким недостижним могућностима за друге летелице свога времена (пробни пилот Руди Опиц постигао је 1944. брзину од 1123 км/сат са овим авионом) због кратког трајања горива као ловац ипак није био користан. Осим тога, нестабилно и корозивно ракетно гориво је могло лако да експлодира при полетању или слетању уз катастрофалне последице по авион и пилота. „Ђавоља метла“, како су га звали савезнички пилоти, срушила је само 16 непријатељских авиона.
Када су совјетски пилоти почели да управљају овим ратним трофејем, летео је попут једрилице, због опасности и недостатка ракетног горива. Ту-2 би га повукао на потребну висину и пуштао у слободан лет. У фази спуштања, пилот је вршио опасне тестове, јер Ме 163 је ипак био далеко тежи од обичне ваздухопловне једрилице, и брже је падао.
3. Хајнкел Хе-162: Народни ловац
Хајнкел Хе 162 Волксјдгер је уведен у наоружање пред крај Другом светском рату. Углавном је био израђен од дрвета, јер је метал био кориштен за производњу авиона попут Ме 262 и Ар 234. Почели су да га користе у априлу 1945, само месец дана пре краја рата у Европи, остваривши неке победе против савезника, иако је неколико авиона изгубљено због техничких проблема.
Петог маја 1945. адмирал Фон Фридебург потписао је капитулацију свих немачких ваздухопловних снага у Холандији, северозападној Немачкој и Данској. Шестог маја савезничке снаге су стигле на аеродром Лек где су их чекали неоштећени авони Хе 162, који су затим послати у САД, Велику Британију, Француску и СССР на даља испитивања.
Како њихови наследници изгледају данас погледајте у следећем видео запису!!!
Извор: Восток/РБ
