Издвајамо Србија

ШОК СВЕДОЧЕЊА О МИЛОШЕВИЋУ: Који кошаркаш је покушао да спречи његово хапшење, зашто су РУСКИ ГЕНЕРАЛИ плакали пред Слобом

Слободан Милошевић, некадашњи председник Србије, преминуо је на јучерашњи дан пре 13 година у Хагу.

Ми вам доносимо нека од најзанимљивих сведочења о догађајима који су иза нас а у којима је једна од централних фигура управо био Милошевић.

ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА РАМБУЈЕА

О преговорима у Рамбујеу се говорило и говори доста а своју верзију догађаја испричао је некадашњи председник Владе Србије Никола Шаиновић.

Он је детаљно описао шта је све Милошевића и Југословенску делегацију сачекало у Рамбујеу.

„Ми смо Тачија знали са потернице. Он је био на потерници због убиства три полицајца и није уопоште доминантан међу припадницима ОВК. Мадлен Олбрајт нам је све време понављала – Ако југословенска делегација не прихвати оно што вам нудимо, бићете бомбардовани“, почео је причу Шаиновић.

„Ми смо се у Рамбујеу сагласили за сваки вид аутономије Косова. Нама је била црвена линија – суверенитет државе и положај српског народа. Из тог замка у Рамбујеу нисмо смели да излазимо. Ја сам једном само успео да изађем на једну ноћ уз дозволу. Ми смо хтели да договор буде по угледу на Дејтон. До које мере је то ишло у тим преговорима ми једне ноћи долазимо на идеју да направимо један паралелни систем до судова, здравства, образовања…

Албанци то нису прихватили али нису ни одбили.“

У зору су, како каже, Американци направили контранапад и дошли са новим папиром о војном присуству.

„Било је очигледно да ако Албанци почну да прихватају неку нашу идеју да ће одмах доћи рез и да ће се прећи на причу о војном присуству. Те ноћи када је наш ужи део делегације дошао до овог решења о паралелним системима, онда се један од политичких представника Срба са Косова уплашио да ми то попуштамо и да продајемо Косово па је то јавио у Београд. Е онда је дошло мало до оштрих речи. Ујутру су дошли Милутиновић и Минић и видели су о чему се ради. Али то јутро је цела прича нестала са стола као што рекох“, каже он и додаје:

„Албанци су одбили споразум рекавши да неће никакве приче о самоуправи већ само желе потписивање независности Косова. После паузе од 15 дана ми одлазимо у Париз а Американци нам тамо саопштавају да треба да се прича о о војном присуству као делу споразума из Рамбујеа. Упитали смо о чему се ради кад никаквог споразума нема јер Албанци ништа нису прихватили. Американци су нам рекли да са нама не може да се договара. А кад смо ми хтели нешто да мењамо Американци су нам говорили да може да се мења само ако је нешто до граматике у тексту.“

На крају у тим преговорима долази и последња страна папира.

„Прво што је важно – споразум треба да потпишу НАТО и СРЈ а предмет споразума је територија СРЈ. НАТО се ставља на располагање теwриторија, море, медијски спектар, луке, аеродроми. А најгори део – Припадници НАТО снага могу да носе оружје и могу да лише слободе кога желе и одведу пред одговарајућег службеника. Чак не пише – пред судију… То је понуђено да ни једна влада то не прихвати. Заблуда је била да се све то дешавало само због Милошевића. Још једна заблуда је била да ако се договоримо са НАТО да ће све бити у реду. Када је Милутиновић понудио да СРЈ уђе у НАТО само да бисмо избегли бомбардовање. Ми смо хтели да цела Србија уђе у НАТО под условом да Косово остане у Србији. О томе нису ни хтели да причају“, рекао је Шаиновић.

Он ипричао и да је Ричард Холбрук рекао представницима ОВК да ће Америка толико притиснути Милошевића да ће на крају морати да промени Устав и Косово ће за три године бити независно.

„Он им је пред тај летњи сукоб дао гориво за напред. Једино што су Албанци требало да промене је да скину слику Енвера Хоџе са зида, да више немају поздрав песницом и да почну да говоре како се боре за демократско Косово. Од тог дана су нова фирма иза које стоје Американци.“

МИЛОШЕВИЋ ПОМОГАО КИНИ ДА НАПРАВИ НЕВИДЉИВИ АВИОН?!

Кина је развила свој невиљдиви борбени авион Ј-20.

Али како поједини стручњаци истичу оно по чему је он посебан јесте то да је постоје индиције да је НР Кина до стелт технологије дошла током НАТО бомбардирања Србије, тада још под режимом Слободана Милошевића, када је противваздушна одбрана српске војске срушила амерички невидљиви авион Ф-117.

Да би потом, наводно, власти Милошевићевог режима помогле Кини да се дочепа делова обореног авиона опремљеног најмодернијом технологијом, што је НР Кини, опет наводно, омогућило да обрнутим инжењерингом развију властиту стелт технологију.

Те године је Кина објавила и да је развила прототип свог невидљивог ратног авиона и те године први војни стручњак у свету који је јавно изјавио да је Пекинг до тога дошао захваљујући томе што се 1999. дочепао остатака обореног америчког авиона, био је – хрватски адмирал Давор Домазет Лошо.

РУСКИ ГЕНЕРАЛИ ПЛАКАЛИ ПРЕД МИЛОШЕВИЋЕМ

Када смо код теме НАТО бомбардовања 1999, требало би поменути и један специфичан сусрет Милошевића и Виктора Черномирдина, о коме се мало знало.

О њему је детаљно причао некадашнии председник Извршног већа Косова Зоран Баки Анђелковић.

Он је говорећи о Резолуцији 1244 рекао је да она није ни победа ни пораз Србије већ да је то једноставно прихваћено како би се зауставило бомбардовање СР Југославије.

„Претили су да ће срушити це хидроенергетски систем. Те ноћи су били преговори, ја сам ујутру био код Милошевића. После договора око Кумановског споразума били смо на тераси код Милошевића. Дошао сам да се изборим да не буде 7 него 15 дана за повлачење војске. Милошевић је тада питао Черномирдина – Да ли ће нам Русија, ако ово не прихватимо, помоћи на било који начин. Руски амбасадор је рекао – Не, ми ћемо се придружити даљем нападу на Југославију. Тако је отворено рекао. Руски генерали су почели да плачу али су рекли да ће они стати уз своју државу“, испричао је Анђелковић у „Ћирилици“.

ПЕТИ ОКТОБАР И СУСРЕТ СА КОШТУНИЦОМ

О догађајима 5. октобра и сусрету Милошевића и Војислава Коштунице говорио је једном приликом некадашњи начелник Генералштаба Небојша Павковић.

Фото: Јутјуб

„После првог круга све тензије које су у то време подизане од дела опозиције и међународне јавности имале су велики утицај на понашање нас у војсци. Ми смо имали неке обавештајне информације и информисали смо Милошевића. Пред други круг избора ситуација је постала критична. Одлучио сам тада да део јединица које су биле у гарнизону у Београду изместимо, тако да ми у Београду нисмо имали неке јаче снаге сем Гардијске бригаде која е директно била под командом Милошевића. Све остале јединице су биле на терену, углавном окренуте ка граници са Дрином јер смо тада добијали информације да се тада на аеродрому у Тузли припремају јединице које су биле у униформама војске и полиције које би требало да упадну у Србију ако дође до нереда и да изазову хаос“, почео је причу Павковић.

Он је испричао да је Милошевићу на састанку 3. и 4. октобра рекао да су се према подацима са терена неки секретаријати унутрашњих послова у неким градовима прешли на страну опозиције.

Војска је, како истиче, у тим тренуцима била у касарнама.

„Ми смо били ангажовани на обезбеђењу само војних објеката у Београду. У осталим градовима војске практично није било на улицама. Ми смо Милошевићу рекли да је војска способна испремна да изврши ширу блокаду било ког града. Да је војска добила задатак да заустави те колоне ми бисмо то урадили. Али од војске то нико није тражио“, испричао Павковић у једном од интервјуа за Балкан инфо.

Генерал Павковић је рекао да Милошевић никад није тражио да га обезбеђује војска. Њега су обезбеђивале специјалне јединице МУП Србије. Његов шеф обезбеђења је био Сента Миленковић.

„Генерал Томић ме је позвао 6. октобра поподне и рекао ми да су га контактирали из ДОС и да Коштуница тражи да се сретне са Милошевићем у Палати федерације и да му ја то пренесем. Назвао сам Милошевића и то му рекао. Он је био љут и нерасположен.

– Ма какви, то Небојша не долази у обзир“, рекао ми је Милошевић и прекинуо везу.

Зове ме после Томић и каже да Коштуница пристаје да се види са Милошевићем и на неком другом месту. Чак и ако он треба да дође код Милошевића. Он је опет одбио. Ја јавим Томићу и кажем да не инсистира више јер председник неће.

Кад после једно сат времена звони специјал – Милошевић ме тражи.

– Слушај Небојша, нек ипак он дође. Доведи га у вилу Мир али да и ти будеш присутан током разговора, рече ми Милошевић.

Коштуница је сео у моје возило и отишли смо код Милошевића. Стражари нас упутили да идемо у Ловачку кућу јер је тамо био Милошевић. Ушли смо тамо. Биле неке кожне фотеље од беле коже. Милошевић нас понудио пићем и подбочио се и гледа у Коштуницу. А ја сам знао за тај Милошевићев обичај. Коштуници је мало било непријатно. А ја сам знао – кад ви тражите неки разговор са Милошевићем па дођете код њега он каже – Изволи… И чека да види шта сте хтели“, испричао је Милошевић.

Према његовим речима Коштуница и Милошевић су изменили пар реченица после којих је он изашао.

„Не знам шта су разговарали, Милошевић је испратио Коштуницу и позвао ме да дођемо да се договоримо нешто.

– Али председниче договор је да ја отпратим Коштуницу како сам га и довео.

И тако сам ја одвео Коштуницу.

Коштуница ме позвао на кафу. Сели смо, он ме питао како је у војсци… И онда сам му ја рекао да што се мене тиче мој статус не зависи од мене. Он је рекао да неће ништа да прича о мом статусу. Одем код Милошевића а он се већ спремао да да изјаву и пита ме да ли сам знао да су резултати изашли у Службеном листу.

– Нисам знао.

– То ми рекао Коштуница. Спао ми је терет сад са врата, ја ћу сад да уживам са породицом, са унуком, рекао ми је Милошевић.

И после је дао ону изјаву из виле Мир, испричао је Павковић.

„ТЕ НОЋИ КАД СУ ДОШЛИ ПО ТАТУ…“

У једном од ретких интервјуа који је дала ћерка Слободана Милошевића, Марија Милошевић, она је открила шта се дешавало оне ноћи када су дошлои у вилу Мир да хапсе Милошевића, због чега се учланила у СРС и да ли би се икада вратила у Београд.

„Мени су то биле две ноћи…То је био петак, петак на суботу, субота, субота на недељу и у недељу ујутру је отишао. Отишао је да ако не оде са њима у затвор да ће побити све људе који у у кући. А у кући је било 30 и нешто људи. Ту су били мамини и татини пријатељи, били су и моји пријатељи… Марко није био ту… срећом да није било то када је била сва та пуцњава… Потпуно су разбили ту резиденцију…. стварно су могли све да нас побију. Памтићу то до краја живота. Горе ми је то него да сам била на ратишту“, испричала је Марија Милошевић 2007. године у интервјуу за емисију „Алтер его“.

ДУЦИ ПОКУШАО ДА СПРЕЧИ СЛОБИНО ХАПШЕЊЕ

Иначе један од оних који је те ноћи били испред виле Мир и који је, по сопственмом признању ,покушао да спречи хапшење Слободана Милошевића био је Љубодраг Дуци Симоновић, некадашњи кошаркашки репрезентативац.

Фото: Јутјуб

Он се присетио и оне вечери када је хапшен Слободан Милошевић у вили Мир.

„Био сам испред Ужичке када су хапсили Милошевића. Био сам са ћерком Дуњом и са бившом супругом. Дошли смо око поноћи. Били смо на доњем делу. То се видело да је све направљен спектакл за Запад. Срби хапсе свог председника а Запад тапше. Био је један рефлектор на једном високом стубу који је осветљавао тај простор. А са те леве стране долазили су затамњени џипови из којих су искакали момци који су имали замаскирана лица и патике. Носили су неке кратке шмајесере то су неки енглески аутомати. Покушавали су да се подвуку под тај зид а неки су покушавали да га прескоче“, каже он.

Истиче како су се тада и чули пуцњи са друге стране.

„Био сам очајан нисам знао шта да радим од муке. Нашао сам у шуми неки шут и онда сам их гађао циглама. Једног сам погодио у врат а на једном џипу сам разбио стакло. Одједном из тог мрака видим руку која држи пиштољ и окреће се према мени. Ја сам био на 10 метара од њега, а ја као да гледам филм. Нисам уопште био свестан. И одједном видиш нога једна која излази из мрака и удара у лакат тог типа и он пуца у ваздух… И ту настаје јурњава“, каже Симоновић.

Он је у интервјуу за Балкан инфо испричао да је те те ноћи имао кашикару он би је бацио на новинаре који су били испред Милошевићеве виле.

„Знаш како су се поставили – ко фудбалска екипа. То је била борба за 5 милиона долара за Милошевићеву главу“.

ПИСМО ЗА ЛАВРОВА

Један од наших најпознатијих и најцењенијих адвоката Зденко Томановић отворио је душу и испричао о својим искуствима из времена када је био правни саветник Слободану Милошевићу у Хагу.

Он је у интервјуу за Недељник открио и како је изгледао њихов последњи сусрет.

„Дан пре него што је у ћелији пронађен мртав, Милошевић ме је замолио да дођем нешто раније код њега у затвор, и да његово, руком написано, писмо однесем у Руску амбасаду, са захтевом да се то писмо преда руском министру Сергеју Лаврову. У том писму се жалио да га у Трибуналу трују и тражио је да га Русија спасе и заштити. Ја сам одмах предао то писмо у Руској амбасади, а пријем тог писма је касније потврдио и Лавров. Дан касније, Милошевић је пронађен мртав“, рекао је Томановић.

Томановић је иначе једини грађанин Србије који је Милошевића видео мртвог у ћелији.

 

Извор: Курир.рс/Приредио: П.Л

Loading...
loading...
Loading...