Издвајамо Србија

ВОЗАЧИ, НЕ МОЖЕТЕ БИТИ КАЖЊЕНИ НА ОСНОВУ СНИМКА: „Рупа у закону“ за коју нико не зна!

Пријаве за кршење саобраћајних прописа на основу снимака са друштвених мрежа подносе се само ако се знају тачно време и место где је прекршај направљен, ако се виде таблице на колима и лице возача

Готово ниједан бахати возач чија луда вожња осване на снимку на интернету не може бити процесуиран и кажњен, сазнаје Информер у Саобраћајној полицији и Прекршајном суду! Да би се уопште размишљало о пријави против манијака чије је дивљање на путевима забележено камерама, потребно је да се на основу снимка могу закључити место и време догађаја и да се јасно виде таблице и лице возача.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Међутим, ти услови готово никада нису испуњени, па бахати возачи, иако су јасно снимљени у прекршају, пролазе некажњено. То је био случај и са три примера у последњих месец дана.

Валидан доказ

Наш извор из Саобраћајне полиције каже да једино снимак који направи МУП прекршајни судови прихватају као валидан доказ.

– Ми нажалост не можемо да подносимо пријаве против возача на основу снимака на друштвеним мрежама. Ко може да зна да ли је неко нешто уснимио данас, пре три дана или пре три године и да ли је то било на аутопуту код Ниша, Новог Сада или у некој другој земљи. Једино да се верује аутору снимка на реч, а то није довољно.

Због тога прекршајни судови такве снимке не вреднују као доказе и онда нема смисла то ни да пријављујемо. Додатна компликација је питање да ли возачи уопште имају права да снимају друге возаче и то каче на интернет. Оптужени би увек могао да иде на ту карту да је угрожена његова приватност – тврди наш добро обавештени извор из Саобраћајне полиције и додаје да су сви снимци грађана на друштвеним мрежама полицији ипак корисни:

Окановић: Немци и Енглези имају решење

Директор Српског Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић каже да полиција и прекршајни судови ипак имају начин да казне бахате возаче помоћу снимака са друштвених мрежа. Он је као пример навео Велику Британију, где постоје тимови који само прате саобраћајне прекршаје снимљене и постављене на интернет, као и Немачку, где се вреднује исказ свакога ко пријави неког бахатог возача.

– Увек се може доћи до аутора снимка и он се позове као сведок, каже време и место где се то догодило и то је релевантан доказ. Ако су снимљене таблице, уопште не мора да се сними ко је возио, већ се власнику аутомобила наложи да достави суду ту информацију. А ако неће да каже ко је управљао возилом, следи му према закону казна од 100.000 динара – истиче Окановић.

– Ми можемо као полиција да обратимо пажњу на то возило и да га казнимо за пар дана кад понови прекршај. Исто тако, када нам сниме и пошаљу како на некој деоници возачи возе без кацига, ми сутрадан пошаљемо тамо патроле које све сниме и онда их казнимо.

Узалудан посао

Председник Удружења судија прекршајних судова Милан Мариновић каже да судије неће да покрену поступак због снимака са интернета јер би он био унапред изгубљен и адвокат туженог би лако оспорио такав доказ.

– Да би снимак био валидан доказ, на њему јасно мора да се виде време, место и начин прекршаја, таблице кола и слика онога ко њима управља. Све ове елементе не испуњава ниједан приватни снимак са интернета. А чак и да испуни, могло би се довести у питање да ли се ради о фото-монтажи. Судије због тога ни не желе да покрећу прекршајни поступак због приватних снимака – објаснио је Мариновић.

Професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић истакао је за наш лист да су и аутори снимака на интернету углавном непознати и да их је често немогуће пронаћи и довести на суд.

– Доказивати нечију кривицу на основу снимка је узалудан посао. Морате да пронађете онога ко је окачио снимак, а тај углавном неће да се петља са полицијом и судовима и каже да нема ништа с тим. Да не говоримо о томе која је мука доказати да је на снимку управо она особа против које се подноси пријава – сматра Вујанић.

Три случаја остала некажњена

Случај 1:

– Муамер Пузовић из Новог Пазара на свом Инстаграм профилу постављао је слике како пуши томпус и користи мобилни док вози и како јури 260 км/х на путевима где је дозвољено 80 км/х. Против њега није поднета пријава јер није утврђено место и време где је направљен прекршај, док се на снимцима где прекорачује брзину не види његово лице

Случај 2:

– Аутобус “Ласте” је прошле среде код Младеновца престизао камион при недозвољеној брзини од 101 км/х, а снимак тог догађаја направио је возач камиона, који и сам крши саобраћајна правила. Ниједан од двојице возача није процесуиран јер им се на снимку не види лице, нити таблице, а није утврђено ни време догађаја. Возача је интерно казнило предузеће “Ласта”

Случај 3:

– Д. Г. из Јарка је снимљен како црвеним “полом” ризично улеће у супротну траку, покушавајући да изазове судар са другим возилима. Неколико минута касније сударио се са аутобусом, након чега су му саобраћајци измерили 1,18 промила алкохола. Кажњен је само 40.000 динара за вожњу у пијаном стању, али не и за прекршаје са снимка.

 

Извор: Информер.рс