Православни верници прослављају данас, како кажу, најрадоснији хришћански празник, а у Србији се на овај дан поздрављају речима „Христос васкрсе!“ и „Ваиситину васкрсе!“ уз обавезно љубљење три пута
Три пољупца су део српске културе и традиције, и ретко који сусрет или празник пролази, а да својим најближима не честитате празник, или их поздравите на овај начин.
Зашто се Срби љубе баш три пута?
Једно од објашњења каже да је то заправо хришћански поздрав и да представља симбол Светог Тројства, односно да је сваки пољубац посвећен једној од личности Бога, Оцу, Сину и Светоме Духу.
Међутим, порекло овог поздрава, у Србији, има потпуно другачије значење, према једној од теорија.
Љубљење три пута у знак поздрава у Србији заживело је, веровали или не, релативно скоро, тачније, током последњих деценија двадесетог века.
Објашњења порекла овог поздрава има неколико, а једно од њих гласи да је то поздрав који у себи носи поруку и завете националне части, описане у следећим речима:
„Кад се дуже време нису видели,
Срби се љубе три пута.
Онај трећи пољубац у образ је најзначајнији.
Срби се љубе три пута:
у име живота,
у име смрти,
и у име части“
У нашем народу образ се сматра средиштем части, па се тако често и поистовећују. За бесчасног човека каже се да нема образа.
Зато је пољубац у образ, повезан са чашћу, према овом објашњењу.
Први пољубац: У име живота, прославља вредности живота, да се живи животом достојног часног човека.
Други пољубац: У име смрти, посвећује се с дужним поштовањем нашим најближим покојницима, као и нашим славим прецима.
Трећи пољубац: У име части, у хришћанском духу поручује да се живи у части хришћанских врлина.
Постоји прича да су три пољупца заправо српски поздрав који је настао у Црној Гори, а касније је пренет у Србију, а потом и прихваћен као општи начин поздрављања код Срба насељених широм Балкана.
Међутим, три пољупца нису карактеристична само за Србе. Мало је познато да се три пута љубе и Холанђани, али и француске даме.
Три пољупца су, такође, братски поздрав масона, тајног друштва које је предмет бројних истраживања и контроверзи
Извор: Д.Н./Ало
