Издвајамо Регион

ТРАГИЧНА СМРТ ЧУВЕНОГ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ГЛУМЦА: Није дочекао тридесету!

Покушао је да се лечи

Давор Дујмовић остаће упамћен као Перхан из филма Дом за вешање, али и по улогама у Топ листи надреалиста.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Трагично је преминуо 31. маја 1999. године. Почетак каријере практички га је затекао неспремног. Наиме, једном приликом, док је био дечак, сусрео се са Емиром Кустурицом и његовим асистентом.

Асистент је одмах питао Даворовог оца да ли би хтео да поведе сина на аудицију за филм “Отац на службеном путу”, на шта је он и пристао. Касније се показало да је он баш савршен за ту улогу. После филма “Отац на службеном” одлучио је да упише филмску академију, али то му није успело. С непуних осамнаест година добио је главну улогу у идућем филму Емира Кустурице “Дом за вешање” и након тога је проглашен једним од најбољих глумаца у Европи.

Почетком деведесетих дошао је у додир с хероином и неколико пута је неуспешно покушавао да се лечи. Рат га је затекао у Сарајеву одакле одлази у Београд. У Србији је снимио неколико филмова, а можда и најпознатији је “Ундергроунд”.

После рата одлази у Словенију, где се борио с алкохолизмом и депресијом. 31. маја 1999. године починио је самоубиство вешањем у Новом Месту. Није прославио ни тридесети рођендан.

Док је ишао у други разред ниже музичке школе, имао је обичај да након наставе сврати код свог оца који је тада радио на тржници Маркале.

– Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам тако вежбао – причао је Давор.

Почетком 90-их озбиљније се “навукао” на наркотике и неколико пута покушао је да се лечи, али безуспешно. У том периоду преко медија је поручивао: “Оно што доноси хероин не бих пожелео ни најгорем непријатељу. У почетку је било “ја сам мал’ па сам радознал”, али радозналост се у овом случају плаћа зависношћу.”

 

Извор: Espreso.rs/Express.hr