Издвајамо Србија

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ СЛАЂЕ АЛЕГРО О АГОНИЈИ КРОЗ КОЈУ СУ ПРОШЛИ: Људи вичу, жене плачу, а ја се не плашим за себе већ за оца и мајку

Фото: Јутјуб Top Bizarre

Певачиа се присетила врло тешких тренутака…

Певачица Слађа Алегро преживела је праву агонију, а тек пет година од немилог догађаја проговорила је о свему.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Наиме, Слађа се присетила поплава које су нашу земљу задесиле 16. маја 2014. године, а приликом чега је певачица са породицом била евакуисана из свог стана у Обреновцу.

Она је на друштвеним мрежама написала врло емотивно отворено писмо, чиме је ганула многе.

„Сећам се овог дана са болом у грудима, 16. мај. Урођени страх од воде, болестан и непокретан отац у кући, очај, немоћ… Остало је још мало до истека батерије на мобилном телефону, зове ме пријатељица и са неверицом пита: „Душо, какво је стање?“. Не сећам се шта сам рекла. Иде ноћ, кроз прозор гледам воду која све више надолази, немам решење. Чују се људи који вичу, жене које плачу, ја се бојим не за себе, већ за мајку и оца. Делимо ту ноћ постељу са комшијама који имају троје деце, немају куд, вода ће им ући у стан. Минут траје вечност. Надам се да ће јутро донети нешто боље, али ништа. Људи одлазе како знају и умеју. Помажу једни другима, слога је ту, коначно“, започела је Слађа.

Она је затим открила шта се у тим тренуцима дешавало са њеном породицом.

„Одосмо и ми, тату су носили, специјалне јединице. Момци пожртвовани, храбри и стручни. Указаше нам помоћ са осмехом на лицу. Сумњам да се нису бојали, али нам то нису показали, јер шта би тек онда ми. Остало је све, ненамештен кревет, свеће догореле, покварена храна, успомене. Не знам шта ми је са најбољим пријатељем, не знам да ли је жив. Живи покрај Саве. Незнање убија. Примише нас моји кумови, отворише нам врата дома и дадоше загрљај и подршку. Погледајте ОВДЕ какву стравичну поруку је Слађа добила после порођаја!

На само 30 километара од Обреновца, у нашем лепом Београду живот тече, људи шетају, иду на посао, деца се играју, баште кафића пуне радости и смеха. На само 30 километара.

Прошло је, све је прошло, ја не желим да се сећам, али желим да они који треба не забораве, да не дозволе опет исту бол. Кажу: „Па, добро, ништа страшно, ти си на четвртом спрату“. Јесте страшно, не може мени бити добро све док је мом најближем лоше. Не дај Боже више никад ником“, завршила је Слађа и уз то додала врло потресну фотографију.

 

Извор: Ало/Р.Ј.