Амерички председник Доналд Трамп ипак није заратио са Ираном, након што се предомислио и отказао наређење за напад у последњим тренуцима. Да је до напада дошло, велико је питање у ком би смеру текао сукоб.
Истина је да су САД далеко надмоћније од блискоисточног ривала, али Иран се не би лако предао. Штавише, има и он понеког кеца у рукаву.
Тензије између Ирана и САД су се приближиле тачки без повратка, након што је оборен амерички дрон, за кога званичници САД тврде да није био у иранском ваздушном простору, већ међународном, након чега је амерички председник наредио напад.
САД су једна од највећих војних сила и напад на Иран, чије војне снаге важе за најмоћније на Блиском истоку, био би разоран. Примера ради, САД имају 13.398 војних авиона, а Иран свега 509 летелица, а однос тенкова и армираних возила је 48.422 према 3.979 у корист Америке. Даље, свеукупно гледано, Америка има много модернију технологију и војну опрему, као и двоструко више активних војника.
Ипак, геополитички аналитичар Брендон Џ. Веихарт сматра да би Техеран ипак могао да нанесе велику штету Америци помоћу неконвенционалног ратовања.
Он је у писању за „Америцан Спецтатор“ у мају навео, да иако Иран нема софистициран арсенал којим би директно запретио Америци, он поседује електромагнетско оружје којим би могао да зада озбиљан ударац америчкој војсци.
Електромагнетско оружје би могло да „онеспособи технологију америчких инвазивних снага пре него што оне нанесу штету Иранцима“, каже он.
Веихарт наводи и да би Иран могао да покрене низ сајбер напада на америчке цивилне мреже. А оно што је посебно забрињавајуц́е САД јесте могућност терористичких напада.
– Иран би вероватно активирао своју глобалну везу терористичких подружница и наредио им да нападају цивилне циљеве у Сједињеним Државама, Европи, Израелу и сунитским арапским земљама.
Ове добро обучене, добро финансиране и тешко прац́ене групе могу да активирају прљаве бомбе у америчким градовима – сматра он.
Како је истакао, уколико би САД желеле да изврше инвазију на Иран у покушају да смене његов режим, то не би могло лако да се изведе као што су то учиниле у Ираку рушењем Садама Хусеина.
– Иран је много функционалније друштво него што је то био Ирак 2003. године. Иран предводи исламистички режим који је у своје људе усадио штетан спој антиамериканизма и антисемитизма… Чак и ако је вец́ина Иранаца амбивалентна у погледу фанатичног религиозног и политичког погледа који има њихов режим, остаје чињеница да би мало који Иранац поздравио Американце као ослободиоце – пише Веихарт.
Он наводи да би покушај рата са циљем смене режима завршио огромним губицима америчке војске али и економије.
Осим тога, постоји опасност и од тога да Иран направи нуклеарно оружје. У мају је, тачно годину дана након што је Трамп повукао Сједињене Државе из споразума, ирански председник Хасан Рохани најавио је низ потеза који би земљу приближили стицању способности за производњу нуклеарног оружја.
Ипак, Трамп је, било самостално, било у договору са сарадницима, одустао од напада, за сада. Како су рекли ирански званичници, он им је послао упозорење да ће их САД напасти али и позвао на разговор. Међутим, ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи је више пута рекао да са САД неће бити преговора. Како ће се ситуација даље развијати остаје да се види.
Извор: Блиц
