Издвајамо Регион

МИЛО УДАРА НА НАЈВЕЋУ СВЕТИЊУ: Чудотворна икона преживела Наполеона и бољшевике, а црногорска власт јој наменила пећину! (ВИДЕО)

Мило Ђукановић (Фото: Јутјуб)

Икона Богородице Филермосе, уместо у цркви, убудуће ће чамити у пећини надомак Цетиња! Овакву одлуку државе Црне Горе најавио је недавно бивши градоначелник Цетиња, а сада министар културе Александар Богдановић, упркос многобројним молбама Митрополије црногорско-приморске да се чудесна икона врати цркви.

Богородиица Филермоса тренутно се налази у Плавој капели Историјског музеја на Цетињу, јер званична власт у Подгорици икону доживљава као власништво државе.

„То је антицивилизацијска идеја. Ко још може да верује у причу да ће Цетиње доживети економски процват оног тренутка кад Филермосу сместе у пећину? Исту причу су причали пре више година, када су правили такозвану Плаву капелу. Шта је било од тога? Ништа! Идеја о икони у пећини, поред осталог, значи да је пропао тај пројекат“, каже за „Новости“, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, уз напомену да је једино природно место за икону храм, а не пећинска тмуша.

Прошле године је председник Црне Горе Мило Ђукановић, приликом посете Ватикану, обишао седиште Сувереног малтешког реда, где га је угостио фра Ђакомо дела Торе дел Темпио ди Сингвинето, велики мајстор. Тада му је потврђена донација заштитне кутије за икону Филермосу, која је истоветна оној у којој се чува Мона Лиза у Лувру. Требало би да та кутија омогући већи степен заштите ове реликвије, која има велики значај за Црну Гору.

У Цетињском манастиру се налазе друге две највеће хришћанске реликвије, које су после дугог путовања по свету стигле у Црну Гору у освит Другог светског рата. Реч је о руци Светог Јована Крститеља и о честици Светог крста. Ове изузетно цењене реликвије вековима су чували витезови Малтешког реда, све до 1798. године, када их је Наполеон протерао са Малте, а они предали светиње на чување руском цару Павлу Првом Романову.

„Светиње су благосиљале руску земљу 120 година“, каже познати публициста, Цетињанин Јован Маркуш. Биле су спасене од насиља бољшевика након Октобарске револуције. Настојатељ манастира у Гатчину, где су се налазиле, пренео их је у Естонију, да би их царица Марија Фјодоровна пренела у Копенхаген. После њене смрти, ту су биле неко време, а онда су пренете у руски саборни храм у Берлину.

Године 1932. светиње је поклонио митрополит кијевски Антоније Храповицки југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избеглица. Положене су у Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу.

Маркуш подсећа да их је у манастир Острог код Никшића донео млади краљ Петар Други Карађорђевић, који је потом напустио земљу. Тајну је поверио патријарху српском Гаврилу Дожићу, а овај је „задужио“ тадашњег игумана Острога Леонтија Митровића да их чува. Игуман је светиње сачувао до јесени 1952, да би потом реликвије завршиле у сефу тајне полиције. Честица Часног крста и десна рука Светог Јована Крститеља биле су враћене Цетињском манастиру 20. јануара 1978, а икона Богородице Филермосе је однесена у музеј. За овај случај знали су тада само ретки. Тек 1993, на Лучиндан, на заседању Архијерејског сабора СПЦ на Цетињу, митрополит Амфилохије је открио тајну.

Богородица Филермоса, позната као заветна икона Малтешких витезова, може се искористити за верски туризам, процењује историчар уметности Александар Чиликов. Како је једном приликом рекао, треба да се зна да се такозвана поклоничка места доводе у везу с моштима неког свеца или појавом Богородице, као што су то Лурд или Фатима у Португалији, Међугорје у Хрватској… Такво место је и манастир Острог, где се чувају чудотворне мошти Светог Василија Острошког.

Извор: Курир.рс/Новости

Loading...
loading...
Loading...