Србија

ПОЈАВИЛА СЕ ЗАРАЗА У БЕОГРАДУ! Последице су стравичне! Нема симптома, а онда крећу инфекције! Ако видите црвенило на телу, ЗОВИТЕ ХИТНУ!

Прошлог месеца у Београду од лајмске болести оболело је 35 људи.

Ову заразу преносе крпељи, а најугроженија су деца. Највећи проблем свакако су они пацијенти код којих болест није дала никакве симптоме.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Ако се ништа не предузме, када прође од шест до осам недеља може да дође до компликација као што су запаљење можданих опни, запаљење нерава, зглобова, срчаног мишића…

Крпељ који је преносилац лајмске болести, осим бактерије Борелија Бургдофер преноси и друге бактерије и вирусе који изазивају обољења гранулоцитне анаплазмозе, ерлихиозе и крпељског енцефалитиса.

Лајмска болест је откривена 1975. године у граду Лајм (Конектикат, САД) поводом епидемичне појаве јувиналног артритиса, а 1981. Бургдорфер је из крпеља изоловао спирално увијен, покретан микроорганизам који припада роду Боррелиа, односно породици Спирохетацеа. У Србији је први случај забележен 1987.

Резервоари ове бактерије су крпељи, глодари, јелени и др. Вектори инфекције су тврди крпељи који преносе болест на човека и домаће животиње, а она се јавља обично сезонски (од раног пролећа до касне јесени) и то углавном код особа које често бораве у природи.

Лајмска болест се клинички манифестује појавом локалног отока и црвенила (лат. ерyтхема мигранс) на месту убода и то 3-32 дана након инцидента. Локално црвенило је топло и углавном није болно. Код 50% пацијената идентичне промене се могу јавити на другим деловима тела, а код 15% пацијената кожне промене могу да изостану. Поред промена на кожи могу да се јаве температура, језа, малаксалост, главобоља, регионално увећање лимфних жлезда итд. Уколико се болест не препозна и не лечи на време, након неколико недеља развија се други стадијум са неуролошким симптомима, појавом болова у зглобовима и кардиолошким симптомима, а уколико се и у овој фази болест не третира након више месеци или година она улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и података о уједу крпеља, а потврђује се тестом индиректне имунофлуоресценције или применом ЕЛИСА техника којим се откривају IgM  антитела у серуму, ликвору и синовијалној течности зглобова. Након 1-3 месеца јављају се IgG  антитела која се дуго одржавају. Изолација узрочника се не практикује. Као конфирмациони тест може се користити и Western blot. .

Терапија ове болести зависи од њеног клиничког стадијума. Обично се користе: пеницилин, тетрациклини и хлорамфеникол, а код неуспешне антибиотске терапије у трећој фази препоручују се и кортикостероиди.Осим Лајмске болести крпељ преноси пегави тифус,запаљење мозга…

 

Извор: Ало.рс