Издвајамо Србија

ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ НА ИВИЦИ СУЗА: Послао поруку од које ће се сви Срби најежити!

Фото: Јутјуб

Председник Србије Александар Вучић присуствовао је академији поводом обележавања 20. годишњице од битке на Кошарама.

21.03 Председник Вучић се обратио поводом годишњице битке на Кошарама

Loading...

– Дуго сам писао овај говор. Говор који сам припремао је можда недовољно снажан, недовољно одговоран. Али једну ствар морам да кажем. Нисмо само шапутали претходних 20 година, већ смо крили и стидели се да говоримо о јунаштву наших људи. Крили смо да бисмо се додворили онима који су убијали наш народ. И тек недавно сам могао и сам да осетим код неких презир а код неких мржњу према тим дивним људима који су корачали са нама на паради у Нишу, када су први пут после 20 година наши хероји корачали у униформама – рекао је председник Вучић, и додао да су многи нападали тај патриотски чин.

Можда је то био први пут да су корачали, али ће тако бити и сваког следећег пута, они су дали све за Србију и жртвовали, драга браћо, не да ваас се не стидимо, него се вама поносимо, ви сте најбољи део нас и нек а то чује цео свет. Ви сте најбољи део Србије.

Ми имамо оно што они немају, то имају мајке и очеви погинулих јунака. Ми имамо синове Србије које они сви немају у тих 19 земаља.

Некада сам говорио изгубили смо, али сад више нисам сигуран. Једна мала земља, поносна и часна, супротсавила се сили која је хтела да нам отме нешто што је наше. Ови војници су положили свој живот за отаџбину.

Јунаци су пали у бици, али ми нисмо изгубили ту битку. Нисмо изгубили на војном плану већ на политичком плану. И не од Албанаца већ од сила које су решиле да нам отму део територије.

Наш је посао да њихово јуначко дело никада не буде заборављено, да имамо више живих него мртвих, више породилишта него гробница, да нам књиге буду најјаче оружје, а да право оружје које нас брани буде толико моћно да више нико не крене на Србију. Најважније, да после војничких побреда а политичких пораза почнемо да побеђујемо и у политици, да отварамо фабрике.

Ако Албанци помисле да могу да понове погром из марта 2004. нека знају да ћемо одговорити. Ако неко помисли да може да убија Србе, наш одговор ће бити јачи него икада у савременој историји. Друге не дирамо и не претимо, али не нападајте ни Србе ни Србију, али не нападајте ни србе ни србију, знаћемо да одговоримо.

Нека је вечна слава јунацима из свих сукоба, вама породицама погинулих, хвала вам на вашој жртви, вама дугујемо ми и слободу, знам да за вас нема утехе, али захваљујућим вашим синовима браћи и очевима, захваљујући вашим синовима имамо мир.

Клањам се вашој жртви, захваљујући погинулим синовима, браћи и очевима, Србија данас има слободу. Борац није заборављен када погине, него када га забораве. Никада нећемо заборавити наше јунаке. Нека им је вечна слава и хвала. Живела Србија.

20.30 У току је културно-уметнички програм којим се дочарава битка на Кошарама

20.15 Пуковник у пензији Видоје Ковачевић одржао је говор:

– Нашим трупама које су биле опкољене на караулама стигли су у помоћ елитне јединице Војске Југославије, од којих је једна била 63 падобранска бригада. Састављена је од врхунских, посебно обучених падобранаца. Њихов долазак је дао велику моралну и психолошку подршку, како народу, тако и јединицама које су се ту налазиле. Они су зауставили продор шиптарских терориста.

– Кошаре су пример како војничка снага, воља, жеља, јединство и морал могу да надјачају много бројнијег непријатеља – рекао је пуковник Ковачевић и закључио Његошевим стиховима:

– “Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака!”

20.05 Присутнима се обратио ветеран са Кошара Владимир Илић који је подсетио на тешке дане борбе и сетио се својих ратних другова.

20.00 Интонирањем химне “Боже правде” почела је свечана академија посвећена двадесетој годишњици битке за Кошаре.

19:55 Јунаци са Кошара поздрављени су аплаузом и овацијама када су ушли у салу

Подсетимо, битка се водила од 9. априла до 14. јуна 1999. године око граничног прелаза Раса Кошарес, на граници Југославије и Албаније.

Циљ напада био је да се пресецањем комуникације између јединица Војске Југославије (ВЈ) у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија на Косово и овладавање простором Метохије.

У борбама су учествовали делови 125. и 549. моторизоване бригаде ВЈ, елементи 63. и 72. специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса.

С албанске стране учествовали су припадници ОВК, регуларне албанске војске, Легије странаца и НАТО авијација, чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје ВЈ и отежавали допремање хране, муниције и појачања.

Према речима ратног команданта 125. бригаде Драгана Живановића, у борбама за Кошаре погинуло је 108 припадника ВЈ док их је око 150 рањено. Погинуло је 18 официра и подофицира, 50 војника на редовном служењу војног рока, 13 резервиста и 20-ак добровољца, медју којима и Рус из околине Хабаровска Виталиј Глебович (34). ВЈ је изгубила и једно борбено оклопно возило М-86.

Према проценама ВЈ, на другој страни погинуло је неколико стотина припадника ОВК, док их је око 300 рањено. Међу странцима документована је погибија Француза Арноа Пјера (28) (вероватног снајперисте), Италијана Франческа Бидера (38) и Алжирца Мурада Мухамеда Алија.

Током битке уништено је и пет тенкова регуларне албанске војске, у покушају да се тенковима пробије одбрана ВЈ.

 

Извор: Ало

Loading...
loading...
loading...