Издвајамо Регион

РОЂЕНА ДАЛМАТИНКА БРУТАЛНО ИСКРЕНА О ХРВАТСКИМ ПЛАЖАМА: Радије ћу чувати овце у Лици него да летујем на Јадрану

„Прошло лето сам се заклела да више нећу летовати на Јадрану, таман ишла пешке до Дурмитора или се сама пентрала по Велебиту, све може само не масовни туризам на далматински начин.

Будући сам одрасла у Далмацији, никада раније нисам ни помишљала на живот без барем две недеље најлепшег мора, али, након прошлогодишњег искуства, напросто ту голготу не желим још себи једном приуштити. Ако треба идем у Грчку, Црну Гору, било где… Летоваћу у шатору на Велебиту, чувати овце у Лици, али у родној Далмацији више изигравати будалу нећу“, каже једна Хрватица.

Каже да је огорчена и ценама.

„Нећу никада заборавити осећај потпуне немоћи и губитништва кад су ми у јефтином кафићу на плажи у Језерима на Муртеру наплатили 5 комадића најјефтинијег сира и шаку шпанских маслина 9 евра. Док сам тако седела на типичном јефтиној белој столици и прстима пребирала маслине по пластичном тањиру, почела сам да осећати како ми се филмски на челу, попут какве стигме, појављује слово „ Л“ као „лузер“.

Кафић је то на плажи, али то плаже видело није. Дакле, није у питању ни шљунак, ни песак, већ обична усијана бетоњара, односно цементирани плато по којем између тесно наслаганих пешкира на температури од плус 40 скакућу гологуза деца, а уши ти парају родитељи који за њима вичу на разним језицима. Мира није било ни за лек, а хладити се могло евентуално ледом, кад би га било, јер у кафићу из неког разлога је чак и струје нестало.

Наше дивно Јадранско море тога се дана бојом, изгледом па чак и температуром минимално разликовало од бетонског платоа, којег смо звали плажом. Била је то једна мутна, млака и бучна бара, у коју не знаш зашто би улазио, осим ако баш не желиш изгрепсти табане оштрим камењем.

Измождена буком, врућином, комарцима и мувама одлучила сама утеху потражити у једном од најбоље оцењених тамошњих ресторана, али чак и то је било чиста превара.

Шта би тек било да сам којим случајем одлучила да одем на Вис? Само за превоз аутомобила трајектом, када бих га имала, би платила око 150 евра, а где је још барем 60 евра горива за до Сплита и натраг те 400 куна путарине, а онда прелазимо на острвске цене хране. Недељу дана скромног смештаја би ме коштао око 400 евра.

Брзинским погледом на ове износе сасвим ја јасно да би ме недељу дана оваквог летовања на Вису коштао отприлике једнако као месец дана на неком азијском острву. Једино проблематично је што је у ово доба године у Азији кишна сезона, али из мог досадашњег искуства то и није нешто што може битно покварити пустолован одмор на егзотичној локацији“, закључила је.

Извор: Курир.рс/100посто.хр

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

јун 2019.
П У С Ч П С Н
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930