Издвајамо Православље

Срби једу и пију на гробљима, и раде ОВУ ЈЕДНУ СТВАР а не знају да је то ГРЕХ и да НАНОСЕ ШТЕТУ ПОКОЈНИКУ

Фото: Јутјуб

“Боже, што га узе, био је добар човек… Ћер’о, види је л’ су се послужили они људи тамо, имају ли шта да једу”, реченице су које се често могу чути једна за другом на нашим гробљима. Задушнице, сахране, даће – незамисливи су без хране и пића, што, кад размислите – може да делује помало морбидно.

Зато смо питали етнолога Весну Марјановић – зашто Срби једу на гробљу?

Према њеним речима, храна на гробљу је одређени начин да се комуницира са мртвима, а обичај је утемељен у старословенској традицији.

Марјановић истиче да је веза живих и мртвих наглашена пре свега на Задушнице.

– У српској традиционалној култури задушнице су увек биле битне јер су тада живи и њихови покојници остваривали посебну комуникацију. Храна која се тада “дели” за душе покојника и свих преминулих сродника, представља врсту комуникације са умрлима – објашњава саговорница “Блица”.

Гробље је свети простор где бораве душе предака и покојника, те оно представља место где се та комуникација и остварује, о свим задушницама у току године, каже Марјановић.

– У српској култури је једење на гробљу остало као важан део обредне праксе из загробних култова чији су корени веома дубоки и везују се за прехришћански период – објашњава етнолог.

Тризна, гозба за покојника

Код старих Словена такође су приређиване гозбе покојницима познате као тризне – када су живи организовали посебне свечаности посвећене прецима.

– Иначе, храна која се на гробље износи за “дељење”, према веровању “иде” покојницима па је она и разноврсна и богата. Како се храна поставља на гробове угошћавају се и случајни пролазници и сиротиња – каже наша саговорница.

У складу са тим да покојнику намењујемо све што мислимо да је волео да једе и пије за живота, и што желимо да му на тај начин “угодимо”, јесте и појава да често рођаци остављају чак и упаљене цигарете на гробовима оних који су били пушачи док су били живи.

“Е, стварно је био страствени пушач, види како и сад ‘гори’ цигару”, коментаришу ожалошћени.

У нашем народу постоји и обичај да они који су били на сахрани или помену, након гробља и хране и пића којим су се тамо послужили, оду у кућу најближег рођака преминулог. Госте тамо такође чека ручак. Новија је пракса, и све популарнија, да се ожалошћени окупе у ресторану надомак гробља, те од овог обичаја комуникације са мртвима – профитирају чак и угоститељи.

Такође, остављање хране на гробним местима или било где другде на гробљу, на већини гробаља је забрањено. Тако да смете да једете, али морате да поједете све, или да остатке хране вратите кући.

Треба истаћи да је остављање цигарета и алкохолних пића противно нашој православној вери, и да тако само чинимо “медвеђу услугу” покојнику, посебно у периоду када трају и митарства, али и после њих, много је корисније помолити се за упокојене и позвати свештеника да одржи парастос.

 

Извор: Блиц/Србија јавља

Loading...
loading...
Loading...