loading...
Србија

СРБИЈА НА УДАРУ: Опасна пошаст напада, ово вам може направити ОПАСНЕ проблеме! Добро припазите на децу

Лајмска болест је мултисистемска инфективна болест која се развија по стадијумима.

Сви који ових дана бораве у природи требало би да буду на опрезу због крпеља, чији убоди могу проћи безболно, али могу изазвати и озбиљне проблеме, а лајмска болест је свакако најтежа последица убода овог инсекта.

– Лајмска болест је мултисистемска инфективна болест која се развија по стадијумима. Не морају постојати сви стадијуми болести, као ни сви симптоми у оквиру једног стадијума. Први стадијум се манифестује локализованом променом на кожи, која настаје на месту убода крпеља, просечно од 710 дана – појаснила је Татјана Рогановић, специјалиста инфектологије и супспецијалиста клиничке фармакологије у УКЦ РС, те додала да се прво јавља црвена мацула, а након тога јасно ограничено црвенило које се шири у велику прстенасту промену са најмање пет центиметара пречника.

Навела је да обично нема локалних симптома, као што су бол, свраб или парестезије, а крпељ је активан, како каже, почетком вегетације, тако да се могу уочити већ у рано пролеће, а врхунац активности достижу током маја и јуна, а могу се срести чак и у зимским месецима уколико је јесен топлија и без обилних падавина.

– Болови у мишићима и зглобовима су обично миграторни и трају сатима или данима на одређеним местима, често уз умор. Неуролошке манифестације другог стадијума укључују менингорадикулонеуритис, серозни менингитис, упале, најчешће фацијалног нерва и друге симптоме – истиче Рогановићева.

Нагласила је да се кардиолошке манифестације јављају код четири до осам одсто болесника, а најчешћи поремећај су различити степени атриовентрикуларног блока прећени субјективним тегобама, попут вртоглавице, отежаног дисања и болова у грудима.

– У трећем стадијуму болести епизоде артритиса постају дуже и трају месецима. Захваћен је један или неколико зглобова, најчешће колена, која су више отечена него болна, а ретко се јавља црвенило. У тешким случајевима хронични лајмски артиритис може довести до ерозије хрскавце и кости и трајне нестабилности зглоба – додала је Рогановићева.

Казала је да се лајмска болест лечи одговарајућим антибиотицима, орално или интравенски, а дужина примене зависи од карактеристика оболеле особе, стадијума болести и тежине клиничке слике.

Како каже, антибиотска терапија у првом стадијуму болести битно скраћује наведене промене и у значајној мери спречава касне манифестације лајмске болести.

– Контрола крпеља који преносе узрочнике болести је основна мера превенције. Потребно је редовно одржавати јавне зелене површине на којима борави већи број људи током месеци повећане активности крпеља. Уклањањем дивљих депонија комуналног и других врста отпада те систематском дератизацијом зелених површина циљано се смањује популација резервоара Боррелиа бургдорфери, тј. глодара – каже Рогановићева.

Истакла је да се у ситуацијама, повећане густине крпеља, препоручује систематска дезинсекција крпеља.

Извор крпеља за човека, појашњава Рогановићева, могу бити и кућни љубимци који се крећу на отвореном те је потребно заштитити кућне љубимце одговарајућим репелентима.

– У свим ситуацијама када се борави у природи препоручује се ношење одеће дугих рукава и ногавица светлије боје. Такође, препоручује се кориштење хемијских репелената приликом уласка у подручје природних жаришта лајмске болести – наводи она.

Саветује да, у случају проналаска крпеља на телу, одмах треба урадити адекватно уклањање, које треба да изврши стручна особа и то је важно урадити у року првих 12-24 сата.

Упозорила је да се приликом уклањања крпеља не смеју користити етерична или уљана средства за натапање инсеката (ацетоне, рафинисана уља, лакови) те се крпељ пинцетом нежно, али чврсто ухвати близу главе, што је могуће ближе кожи и лагано се повлачи уз линију коже.

– Битно је то урадити без наглих трзаја и лучним покретом пинцету повући од коже. Опште је познато да сви крпељи нису заражени те нема стручног оправдања за превентивно ординирање антибиотика – истакла је Рогановићева.

Након убода крпеља и адекватног вађења од стране стручне особе, пацијент треба да место убода посматра наредних месец дана и да се у случају појаве локалног црвенила које се шири и/или неких других симптома ране инфекције одмах јави лекару.

Нагласила је и да је важно рано препознавање болести због адекватног и правовременог лечења и спречавања рецидива и прогресије болести која би могла довести до мањег или већег степена функционалних оштећења и инвалидитета.

– У већем ризику за оболевање од лајмске болести су особе које су професионално везане за природу шумари, ловочувари, пољопривредни радници, али и све особе које из било којег разлога бораве у природи – истиче Рогановићева те додаје да степен ризика инфекције зависи од бројности заражених крпеља у одређеном станишту, дужине боравка крпеља на телу човека и развојног стадијума крпеља.

 

Извор: Ало.рс/ Nezavisne.com

loading...