Србија

УМИРАЋЕМО ОД ГЛАДИ И ТРОПСКИХ БОЛЕСТИ Црно нам се пише! Србија на удару климатских промена! Чека нас незамисливи СЦЕНАРИО!

Србија ће наредних година бити један од најугроженијих региона кад је реч о поплавама, олујама, елементарним непогодама и високим температурама, па су нестанак букових шума, преполовљени пољопривредни приноси и чешће епидемије тропских болести сценарио који никог у Србији не треба да изненади.

Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију упозорава на предвиђања светских климатолога да ће услед повећања глобалне температуре Србија и Балкан бити најпогођенији климатским променама, на шта су, каже, пре тридесетак година указивале и прве студије које су медитеранску област означиле као „врућу тачку“.

– Лето је на глобалном нивоу топлије за један степен, а у нашем региону у просеку за 1,2 степена, што значи да годишња температура на Балкану расте брже од глобалног просека. Јаке суше, поплаве, врели топлотни таласи и шумски пожари биће учесталији, а то ће утицати на мању пољопривредну производњу. Рецимо, неки предвиђају да ће производња кукуруза у другој половини 21. века у просеку бити мања за готово 50 одсто уколико се на време не развију системи за наводњавање. – појашњава Ђурђевић и додаје да су лета у Србији топлија за 1,5 степени него средином 20. века, док је у атмосфери седам одсто више водене паре него раније.

Он упозорава и на то да ће због свих ових промена у другој половини 21. века нестати близу 90 одсто букових шума.

– Ако се настави постојећи тренд климатских промена, букове шуме ће убрзано нестајати. Такође, рашће број преносилаца заразних болести, попут тиграстих комараца који шире грозницу Западног Нила – објашњава Ђурђевић.

На проблеме који нам предстоје наредних година указује се и у извештају који је Србија направила према оквирној конвенцији УН о климатским променама. Наиме, у извештају се наводи да ће промена температуре и велика количина падавина утицати на то да до краја 21. века озима пшеница, кукуруз и соја сазревају од 20 до 30 дана раније.

Процене су да би кукуруз, на пример, могао да сазрева чак два месеца раније него сада, што би, како се наводи, могло утицати на квалитет и квантитет приноса, али и на планирање производње и време обављања радова у пољу.

Пораст температуре до краја века посебно ће отежати производњу шећерне репе, којој ће, како се прогнозира, суше и недостатак падавина смањити корен, а тиме и производњу шећера по хектару.

Клима крива за афлатоксин

За утицај климатских промена на пољопривреду можда је добар пример Србије из 2012, када смо имали једну од најјачих суша и када су приноси неких ратарских култура били мањи и за 50 одсто.

– Укупни губици у пољопривреди те године процењени су на преко милијарду евра. Суша је допринела и појави афлатоксина у кукурузу, којим су касније храњене краве, тако да се он потом појавио и у млеку, у концентрацији изнад дозвољених граница прописаних законом – подсећа Ђурђевић.

Триван: Штете милијарду евра

Министар за заштиту животне средине Горан Триван рекао је да климатске промене нису бајка и прича, као и да су њихове последице већ видљиве.

– Поплаве и олује праве велике штете, утичу на губитак привредних капацитета, а штете се мере милијардама евра – казао је Триван и додао да климатске промене драматично утичу на наше животе и привреду, а посебно погађају сектор пољоприведе, енергетике и производњу хране.

Утицај климатских промена

– Суше и поплаве све су чешће, озбиљније и скупље за санирање.

– Пораст температуре и суша ограничиће пољопривредну производњу. Подручја источне Србије и Војводине посебно су угрожена.

– Вода за пиће, индустријску и пољопривредну употребу постаће оскудна јер пораст температуре још више угрожава већ погођене ресурсе подземних вода у Србији.

– Шумски пожари су чешћи и озбиљнији.

– Очекује се да ће се смањити снежни прекривач и дужина зимског периода, а то утиче на резерве воде у земљишту

 

Извор: Ало.рс

 

Loading...
loading...
Loading...