Србија треба да размотри могућност обнове служења војног рока јер је актуелни концепт професионалне војске на великим кадровским искушењима због чега је све теже обезбеднити попуну резерве али и активних јединица, а најбољи модел за то је онај који се примењује у Норвешкој, пише портал Балканска безбедносна мрежа.
Како наводи тај портал увођењем професионалне војске 2011. године занемарена је пасивна резерва, активна резерва никада није формирана а због смањеног интересовања за војни позив доведено је у питање и нормално функционисање активних јединица.
„О попуни резервног састава није се много мислило и сада смо дошли у ситуацију да је просечан српски резервиста 10-15 година старији него његов еквивалент од пре пола века и у 99 одсто ситуација без икаквог контакта са војском од оног дана када је последњи пут прошао кроз капију по одслужењу војног рока“, наводи се.
Ако се као репер узме просечан број свршених средњошколаца у Србији, само у протеклих осам година од суспензије обавезе служења војног рока, резервни састав је „изгубио“ измедју 250.000 и 300.000 потенцијалних резервиста, док је по основу добровољног служења добио не више од 15.000 људи, што показује колика је „рупа“ у резервном саставу Војске Србије (ВС).
Уз то, према ранијим подацима Војног синдиката Србије, војску дневно напусте два професионална војника и по један официр и подофицир.
Због тога би, према процени у анализи на том порталу, било потребно да се обнови обавеза служења војног рока, у складу са моделом који се примењује у Норвешкој, Шведској али и Кини, у којима се сви војно способни младићи (па и девојке) уводе у војну евиденцију али се на служење позива само мањи број оних за које се процени да би били мотивисани за војну службу.
„И са годишњим контигентом од свега 7.000 људи, што је око десет одсто максималног регрутног контигента, и војним роком од шест месеци био би решен највећи део проблема који сада постоји. У први мах би све активне јединице биле попуњене до предвиђеног бројног стања, док би за седам или осам година била решена и попуна ратних јединица“, додаје се.
Оцењује се да би то морале да прате и одређене бенифиције младићима и девојкама који се одлуче да служе војску, попут исплате месечних примања, признат радни стаж за време проведено у јединици, првенство приликом запошљавања у државној служби али и стипендирање школовања на државним универзитетима, што је пракса која се примењује у Сједињеним Америчким Државама.
Што се тиче професионалних војника, оцењено је да би они морали имати макар просечну плату на републичком нивоу, као и да би требало решити питање дневница и прековременог рада, који се у ВС не плаћа.
У тексту се додаје да би таква евентуална одлука могла бити донета релативно лако, с обзиром да војни рок у Србији никада није укинут већ само суспендован, док су и даље актуелни остали сегменти војне обавезе, попут увођења у војну евиденцију и служење у резервном саставу.
Извор: Balkansec.net/ Ало.рс
