Србија

ШТА НАМ ЈЕ СВЕ РАДИО! Срби му ова злодела никада неће заборавити! Робија је блага казна за њега!

Рамуш Харадинај поднео је данас оставку на место премијера лажне државе Косово, а Хаг га сумњичи за злочине над Србима на КиМ!

Са браћом Даутом и Шкељзеном редовно је нападао полицијске и војне снаге Србије и СРЈ

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Одговоран за мучења и убијања десетина српских цивила, лично убио 47 цивила!

Био је командант оперативне зоне Дукађин

Хараднија је у Албанији 1996. године завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја. На Косово је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије. У априлу наредне године постао је један од регионалних команданата ОВК.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица ОВК „Црни орлови“, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу.

Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа.

Хашки трибунал је против Харадинаја 4. марта 2005. подигао оптужницу, којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године, када је био командант тзв. оперативне зоне Дукађин (Метохија).

Монструозни злочинац, лично убио 47 цивила

Због злочина над недужним српским цивилима у Метохијском крају у току 1998. и 1999. године Окружни суд у Пећи који је измештен у Лесковац је против Харадинаја поднео захтев за спровођење истраге и расписао потерницу, али је он тада остао недоступан српским истражним органима.

Од 47 Харадинајевих жртава препознато је 14, док су остале неидентификоване сахрањене у масовној гробници у селу Пискоте код Ђаковице.

Заједно са браћом и саборцима, од априла до септембра 1998. године Харадинај је, према наводима упућених у злочине на Косову и Метохији, лично убио 47 цивила на подручју села Глођане, иначе његовог родног места, затим Рзнић, Дашиновац, Горњи и Доњи Ратис и око Радоњичког језера, у општини Дечани.

Упућени наводе да је подручје око Радоњичког језера најбољи пример страдања српских цивила. У једној од помоћних кућа у близини језера, затварани су а потом и тешко злостављани сви киднаповани.

Отети цивили су наводно најпре мучени струјом спроведеном кроз појилице за стоку, а затим убијани и бацани у канал. Затрпавали су их земљом, или су канале прекривали бетонским плочама. У једном од тих стратишта пронађено је тело Здравка Радуновића из Пећи, који је шест година после смрти сахрањен на гробљу у Параћину.

Извор: Ало