У неким школама ове предмете већ нуде као изборне!
Према документима из школа у које су “Вијести” имале увид, историју и географију, али и други страни језик, екологију, социологију… неће имати средњошколци појединих смерова у школама електротехничке, машинске, поморске, економске, хемијске струке.
Национални савет за образовање тек треба да да зелено светло, али се средње стручне школе увелико припремају за смањење фонда или пребацивање појединих општеобразовних предмета у групу изборних.
У појединим подгоричким стручним школа, већ сада нуде историју и географију као изборни предмет.
Према документима из школа у које су “Вијести” имале увид, историју и географију, али и други страни језик, екологију, социологију,… неће имати средњошколци, поједини смерови у школама електротехничке, машинске, поморске, економске, хемијске струке.
Уколико Национални савет изгласа овакве измене програма за стручне школе, то би значило да велики број професора општеобразовних предмета неће имати норму часова, али и да неки од њих могу бити проглашени технолошким вишком.
У Синдикату просвете сматрају да овакав начин вођења образовне политике није добар, оцењујући да не треба занемаривати друштвене науке у средњим школама, јер је то део општег образовања и информисаности.
Кажу и да се овим шаље негативна порука актуелним студентима Филозофског факултета, да по завршетку студија неће наћи посао, а будуће студенте одбијају од професорског позива.
Председник Синдиката просвете Звонко Павићевић казао је за “Вијести” да стручне школе, посебно оне у дуалном образовању, стављају акценат на практичан рад, више него на друштвену групу предмета.
“То је политика ресорног Министарства која није нормална. Они су је зацртали и спроводе, али ми заиста покушавамо све што је у нашој моћи да то спречимо. То није питање само за Синидкат већ за цело друштво, посебно за интелектуалну елиту да не дозволи да се укадају ти предмети. Ако избацимо све те предмете, какву нацију и младе људе ћемо имати? Колико ће бити образовани? Сви треба да дају своје мишљење о томе и не дозволе да нам убудуће ниво општег образовања буде на неком нивоу на који не би желели. У то треба да се укључе све структуре у овом друштву”, поручио је Павићевић.
И док су у припреми нови програми, Синдикат је раније добио сигнал да је планирано да више општеобразовних предмета постану изборни.
“Историја и географија, рецимо, према тим изменама, неће више бити обавезни предмети. И онда ће бити питање који ће предмет од ова два деца изабрати. Због тога је питање да ли ће колеге испуњавати норму часова предвиђену законима током идуће школске године. Ових дана имамо састанке са активима директора, у вези са расподелом часова, где ћемо добити информације од свих школа о слободним часовима”, објашњава Павићевић.
Према његовим речима, нормално је да је Синидикат против тога из више разлога.
“Прво због тога што је за свако друштво значајно да се изучавају историја и географија. То су много битни предмети за опште образовање средњошколаца. О фонду часова недељно, о томе би се могло разговарати. Али је јако битно да буду обавезни”, истиче Павићевић. Наводи да “образовне програме доноси држава”.
“Синдикат покушава да преко струковних удружења друштвене групе предмета, са просветним институцијама и Црногорском академијом наука и уметности (ЦАНУ), направи шири дијалог у вези с важношћу те групе предмета. Стручни удружења треба највише да реагују, а ми смо ту да их подржимо. У сржи Синдиката је радно-правни и социјални статус просветних радника. Покушавамо да анимирамо колеге из струковних удружења, али из досадашњег искуства, мало одзива има. Несхватљиво је да се не укључе у све активности у овом тренутку”, закључује Павићевић.
Ускоро ће знати има ли технолошког вишка у школама
Павићевић каже и да ће Синдикат “ових дана добити тачне информације од школа, па ће се прецизно знати колико колега ће морати да допуни норму”.
“У последње време, због смањења фонда часова, било је проблема и у основним школама са историјом, географијом, музичким образовањем, социологијом,… па смо покушавали да надоместимо. Тешко је сада натерати државу да мења законе, јер је процедура дуга. Али покушавмо да натерамо Министарство просвете и његове институције Завод за школство и Центар за стручно образовање да обрате више пажње на друштвену групу предмета”, наводи Павићевић.
Извор: Vijesti.me/ Ало.рс
