Србија

И ТРАМП У БОРБИ ЗА СРПСКУ ИМОВИНУ У ХРВАТСКОЈ?

loading...

Канађанин норвешког порекла Хакон Корсгард тражио је одштету од 200 милиона долара од Хрватске пред Центром за инвестиционе спорове у Вашингтону, при Светској банци, незадовољан јер му Загреб не признаје власништво над око 20 некретнина које је купио од српских предузећа и друштва на Јадрану и у Загребу.

Како сазнајемо, међу некретнинама налазе се велика зграда некадашњег представништва крагујевачке “Заставе” у Загребу, као и одмаралишта Феријалног и хотелског савеза Србије и Црне Горе на Корчули.

Корсгард рачуна да ће му битно помоћи и уредба америчке администрације, која штити приватно власништво у свим деловима света.

Адвокат Зоран Ристић председни Удружења Адвоката “Отета имовина”, са којим је Корсгард у контакту, објашњава да је овај Канађанин прво пред хрватским правосуђем тражио надокнаду, али безуспешно. Хрватска, наиме, ову имовину сматра својом, будући да ју је законом експроприсала још 1992. Крајем прошле године обратио се арбитражи У Вашингтону, за шта се у Хрватској сазнало 10. августа, када је обелодањен годишњи извештај Државног одвјетништва, достављен Сабору.

У питању је девети арбитражни спор против Хрватске покренут при Арбитражном суду утемељеном према Правилима Комисије УН за међународно трговачко право (УНЦИТРАЛ).

Корсгард се позива на повреду споразума између хрватске и канадске владе о подстицању и заштити улагања, и тражи одштету јер му “није омогућено стицање права власништва над некретнинама које су раније биле друштвено власништво с правом коришћења друштвених предузећа Републике Србије, а према стању власништва на дан 8. октобар 1991.”

ДОРХ је у одговору на тужбу навео став да власничка права није могуће стицати директно на основу Анекса Г Споразума о сукцесији, без склопљеног билатералног уговора. Такве уговоре Загреб је склопио са Љубљаном и Скопљем, али не и Београдом и Сарајевом.

Због тога фирме из ове две друге земље воде стотине спорова у Хрватској за повраћај имовине, које, по правилу, губе.

Али, Корсгард је Канађанин, а не Србин па би могао имати више среће. Да очекује победу најбоље говори податак да је у арбитражу до сада уложио два милиона долара! На руку ће му вероватно “ићи и наредба бр. 13818, коју је прошле године потписао амерички председник Доналд Трамп.

– Овом наредбом дозвољава се блокада имовине и визна рестрикција Американцима и странцима који су учесници или саучесници у кршењу људских права, каже Ристић.

– Односи се на садашње или бивши владине службенике, као и особе које раде у њихову корист, а који су одговорни за корупцију Уништавање и отимачину државне и приватне имовине. Тако би се нпр. могао забранити улазак Пленковићу у Америку.

Извор: Курир

Loading...
loading...
loading...