Док је свет са зебњом гледао како се Русија и САД међусобно оптужују за пропаст Споразума о ограничењу нуклеарног оружја средњег домета, српски војни врх предвођен начелником Генералштаба Миланом Мојсиловићем налазио се у Москви.
Иако су саговорници ову посету и поготово Мојсиловићеву изјаву о „подршци руске војске за изазове на Косову и Метохији“ окарактерисали као дипломатски неопрезну, генерална оцена је да ново заоштравање односа Русије и Запада неће претерано угрозити позицију војно неутралну позицију Србије.
За Зорана Драгишића, професора Факултета безбедности и народног посланика на листи владајуће коалиције, војна неутралност Србије је због своје специфичности отпорна на нарушавање односе Русије и Запада.
– Наша војна неутралност је новум у историји међународних односа, пошто се она исцрпљује у нашој одлуци да не приступамо НАТО савезу. Ми са НАТО-ом имамо одличну сарадњу, врло смо активни у мировним мисијама УН-а и ЕУ, али имамо и врло добру билатералну сарадњу са Русијом. Нико нашу неутралност није признао, па не може ни да је повуче, каже Драгишић.
Он је признао да перцепција блискости Русије и Србије може да представља потешкоће у приступним преговорима са Европском унијом, у првом реду од стране земаља који Русију виде као безбедносну претњу. Међутим, како додаје Драгишић, Србија је суверена земља која сама доноси одлуке.
– За нас је најважније да не будемо увучени у сукоб Русије и Запада. Не желимо да Балкан буде једна од карата у том шпилу заједно са Кримом, Донбасом и другим темама. Најбоље по нас је да се држимо подаље, истиче Драгишић.
Према мишљењу Николе Лунића, извршног директора Савета за стратешке политике, српски концепт војне неутралности неће бити угрожен у новонасталим геополитичким околностима из простог разлога што тај концепт у пракси и усвојеним стратешким документима – не постоји.
– Војну неутралност једне земље спроводи Влада својом спољном политиком и стварањем поузданих савезништава, а ми сасвим сигурно немамо спољну политику која би то била способна генерисати. Парадокс је да немамо чак ни Спољнополитичку стратегију, али имамо нацрт Стратегије одбране у којој јасно истичемо да је наше опредељење сарадња са ОДКБ, а интерес сарадња са НАТО. У том контексту стварно не можемо причати о одрживости војне неутралности, а самим тим могуће је у догледној будућности да сносимо последице погрешне визије развоја геостратешке ситуације у свету, наглашава Лунић.
Упитан о изјави генерала Мојсиловића о подршци руске војске за изазове на Косову Лунић истиче да би начелник Генералштаба требао да у свакој ситуацији промовише интегритет официра, а не да својим изјавама покушава бити политички користан и прагматички лукративан.
– Изјава о подршци руске војске за изазове на КиМ може имати веома велике последице по нацију. Наиме, таква изјава се анализира у политичком контексту уколико је саопшти неки од министара, али ако се ради о начелнику Генералштаба, онда се изјава може посматрати само у војном смислу. А то је у актуелној геополитичкој ситуацији у којој се Србија налази, веома опасно. Мислим да ултимативно морамо следити национални интерес Републике Србије, а не неке треће земље, каже Лунић.
Владе Радуловић, војно-политички аналитичар истиче за Данас да посета српског војног врха Москви у тренутку новог затезања односа Русије и Запада не може да закомпликује међународну позицију Србије више него што то чини набавка руског наоружања.
– Стиче се утисак да је укидање Споразума о ограничењу нуклеарног оружја средњег домета један перфидан маневар усмерен против Пекинга, пошто већ постоје најаве да ће САД постављати наоружање у Азијско-пацифичком региону. У том контексту, улога Србије је незнатна, наводи Радуловић.
С друге стране, Радуловић много већу тежину ставља на изјаву генерала Мојсиловића карактеришући је као неопрезну.
– Није добро изјављивати тако нешто у тренутку у којем све више људи на Западу гласно износи забринутост због војно-техничке сарадње Србије и Русије. У том контексту ова изјава може да се чита као прст у око Западу. Ми смо већ знали да имамо подршку Русије за Косово, тако да ова изјава доноси много више штете него користи, закључује Радуловић.
Извор: Данас
