Најава Словеније да ће градити други блок нуклеарке „Кршко“ изазвала је буру у комшилуку, негодују и Аустријанци и Италијани.
Мађарска већ гради два нова реактора близу српске границе, а Бугарска поред изградње новог постројења за нуклерни отпад, припрема градњу нове нуклеарке на Дунаву. Зашто катастрофе у Чернобиљу и Фукушими нису зауставиле развој нуклеарки и колико смо безбедни?
У свету ради 450 нуклеарки од чега је половина у Европи, а гради се још 60 нових реактора.
Стручњаци нису изненађени експанзијом нуклеарне енергије јер су природни ресурси угља, гаса и нафте ограничени, а обновљива енергија ветра и сунца је непредвидива.
– Сада се прелази на електричне аутомобиле. Та додатна енергија која треба да замени нафту, треба од некуд да дође. Извори су ипак ограничени – објашњава секретар Српског комитета у Светском савету за енергију др Миодраг Месаровић.
Научни саветник Института Винча др Илија Плећаш каже да једино нуклеарна енергија може да надокнади недостатке.
– Нећу да будем „катастрофичан“, али у наредних 200 до 300 година, оне земље које не буду размишљале о својој нуклеарној енергији или могућности да увезу туђу, вратиће се у камено доба – наглашава Плећаш.
Нуклеарна енергија се убрзано развија
Чињеница је да се и поред најава, земље споро одричу старих нуклеарки, које су биле програмиране да раде тридесетак година.
– Сада се рок продужава на 60 година. Претпоставља се да ће све оне које су изграђене имати дуг пензијски стаж, односно радни стаж до пензије – каже секретар Српског комитета у Светском савету за енергију др Миодраг Месаровић.
Нуклеарна технологија се убрзано развија. Појавили су се и први плутајући нуклеарни реактори, а научници тврде да су нове генерације нуклеарки безбедније јер могу да издрже најјаче земљотресе, цунамије или ударе авиона.
– Реактори могу да издрже 72 сата да не буду оштећени јер је то довољно време да се обезбеди одвођење топлоте са реактора како не би дошлло до утицаја на животну средину – истиче др Ђорђе Лазаревић из „Нуклеарних објеката Србије“.
Србија окружена нуклеарним реакторима
Србија нема нуклеарку, али предузима мере заштите јер је у окружењу десетак реактора удаљених од 60 до 400 километра.
– После Чернобиља, донесен је закон о мораторијуму који је забранио градњу нуклеарних електрана. Међутим, тај закон је донео пуно лоших ствари. Наши млади људи на српским универзитетима 30 година не изучавају нуклеарне технологије – каже др Илија Плећаш.
Симулирањем акцидената Међународна агенција за атомску енергију ради сталне провере сигурности нуклеарки у свету. У те вежбе укључена је и Србија.
– То што је нуклерана електрана у другој земљи не значи да наша земља није угрожена. У Србији постоји систем за рану најаву акцидента и део смо мреже коју је успоставила Међународна агенција за атомску енргију, па и Европска унија – истиче др Ђорђе Лазаревић.
Извор: srbijadanas.com
