Православље

СРБИЈА СЛАВИ СВЕТОГ СТЕФАНА: На данашњи празник треба отићи у цркву, а две ствари су забрањене!

Српска православна црква данас слави Светог Стефана Лазаревића, деспота српског, заједно са његовом мајком, Светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом.

Деспот Стефан Лазаревић је био син и наследник светог српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и кнегиње Милице која је и сама била песникиња.

Loading...

Године 1405. оженио је Јелену, кћи Франческа ИИ Гатилузија, господара Лезбоса. На почетку своје владавине (1393. године) Стефан је носио титулу кнеза. Тек што је напунио 16 година, мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину, Љубостињу. Српски Деспот је постао 1402. године.

Како није имао деце, 1426. године на сабору у Сребреници проглашава сестрића Ђурђа Бранковића за свог наследника. Деспот Стефан Лазаревић је изненада умро од можданог удара у току лова, 1427. године код места Црквине, засеоку села Марковац, општина Младеновац.

Контроверза око тога је ли деспот Стефан Лазаревић сахрањен у Манасији или Копорину није разрешена. Оба манастира су његове задужбине.

Српска Православна Црква је званично потврдила да су мошти у Копорину деспотове. Касније је ДНК анализом утврђено да је у Манасији сахрањен блиски сродник кнеза Лазара, и то је сензационалистички представљено као сигуран доказ да је у питању деспот Стефан.

Међутим, на основу историјских извора није спорно да је у Манасији сахрањен други син кнеза Лазара, деспотов брат Вук, чији ДНК је могао бити пронађен тамо.

На данашњи дан требало би отићи у цркву на верски обред посвећен овом празнику. Према народним веровањима, која се повезују са овим празником и свецем, није препоручљиво дремати преко дана, како се не бисмо до краја године били поспани. У неким крајевима Србије није препоручљиво ићи на купање, пливати у великим водама, а као и сваки празник, Срби су и овај користили за организовање и спремање мало свечанијег породичног ручка него што би био иначе.

Кнегиња Милица рођена је око 1335. године и била је жена српског кнеза Лазара и православна светитељка. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Милица се удала за Лазара Хребељановића око 1353. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу.

Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код сулатана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је издејствовала пренос моштију свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у капелу свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши.

Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела “Молитва матере” и “Удовству мојему женик”. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан. Упокојила се 11. новембра 1405. године. Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару.

 

Извор: Ало.рс

Loading...
loading...
loading...