Србија

БАГЕРИМА НА СРПСКУ СВТИЊУ: Руше се зидине средњовековног града на КИМ, шокантно је ко то ради!

Фото: јутјуб

Прво присвајање, па католичке мисе, па косовска застава, а од јуче и багери! Све то дешава се на средњовековној српској тврђави Ново Брдо надомак Приштине, коју приштинске власти одавно сматрају својом, па су јој чек наденуле и име које сматрају прикладним – Артана.

Оно што је још занимљивије јесте да је реконструкцију тврђаве радила српска фирма „Кото“ која је, према наводима косовских институција, главни кривац што они нису урађени како треба, али и главни кривац за рушење зидина које се тренутно дешава на Новом Брду.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Према њиховом писању, Косовски институт за заштиту споменика забранио је радове „Коту“ још пре неколико дана, а директор те институције Исмет Хајрулаху рекао је да је рушење зидова багерима „незаконито и кривично дело“.

Све то дешавало се почетком ове недеље а, како је пренео портал „Коссев“, радови су ипак настављени и јуче и прекључе. Такође, на лице места је излазила и полиција.

Иначе, на УНЕСЦО-вом тендеру 2015. године, фирма „Кото“ добила је посао рестаурације тврђаве Артана, који је коштао више од милион евра. Међутим, оно што је урађено наводно није квалитетно, што је и био разлог да зидине почну да се урушавају, наводи „Радиоконтактплус“.

Такође, како се може прочитати у албанским медијима, косовско Министарство културе и раније је навело да је за одроњавање одговорна компанија из Београда.

„Блиц“ је овим поводом контактирао и УНЕЦСО, али и „Кото“, међутим из обе ове организације нису имали никакав коментар, тако да је епилог читаве приче да на лицу места багер руши реконструисане зидине средњовековне тврђаве, и да сви ћуте.

Ово, међутим, није први пут да се Ново Брдо нашло у жижи јавности, само што раније није било багера, али јесте свега другог.

То је био случај пре непуних месец дана, када су косовски Албанци на средњовековној српској тврђави поболи косовску заставу, а на локалитету испред Новог Брда распоредили униформисана лица и развукли војне шаторе.

Иако је косовска застава у неком тренутку уклоњена, непознати починиоци су је само дан након тога вратили.

Мало пре тога још једна провокација – на остацима православног саборног храма Светог Николе, и без дозволе Српске православне цркве (СПЦ), косовски римокатолици недавно служили мису.

Шта је Ново Брдо?

Реч је о средњовековном граду из 14. века, који је изграђен да би се заштитило већ постојеће рударско насеље, због чега постаје врло значајно урбано средиште. Сребро које је експлоатисано у новобрдским рудницима садржавало је и примесе злата понекад и до 33 одсто.

Због тога га је и чувени књижевник Константин Филозоф назвао „град сребрни и златни“.

Највећи процват град је имао за време деспота Стефана Лазаревића, када је добио статут, односно посебан закон. У времену Стефана Душана ту је постојала и ковница новца, а од 1349. ковали су се грошеви са називом града.

Турци су град заузели средином 1455, након чега он нагло пропада и почетком седамнаестог века бива напуштен.

У Новом Брду је било седам православних и две католичке цркве. Најзначајнија је српска црква Светог Николе, која је била саборна градска црква. Саграђена је средином 14. века, дуга је 30 метара. У цркви и порти откривено је 900 гробова зиданих или усечених у стену. Она је 1466. године била претворена у џамију. Данас, косовске власти нетачно тврде да је она римокатоличка.

Аутор монографије о Цркви Светог Николе археолог др Марко Поповић навео је бројне доказе да се ради управо о православној цркви.

Он је својевремено и за „Блиц“ испричао да је према археолошким истраживањима изведеним између 1957. и 1960. „потврђено је да је Свети Никола неспорно православна црква, али резултати нису публиковани, док је партијски комитет у Приштини био против наставка радова“.

Према његовим речима, у Новом Брду постојала и римокатоличка капела посвећена Светом Николи, која се налазила у предграђу, што је такође потврђено и научно разјашњено, као и да и даље постоје остаци те римокатоличке цркве, познате и као Сашка црква, коју су подигли Дубровчани, који су често боравили у граду и трговали племенитим металима и разним предметима, а користили и Саси и други становници католичке вероисповести.

Извор: Блиц