Православље

ГОСПОД НАГРАЂУЈЕ ОВО ДОБРО – ЧИНИ СВИМ СРЦЕМ ОВО ДЕЛО: За духовно и физичко здравље

“Ја сам студент… Ја радим 50 сати недељно… Ја сам превише стар… Стварно не треба очекивати да треба уопште да постим.” Сигурно сте чули неки од ових изговора раније? И ја сам… Да ли су ови изговори оправдани?

Можда… Зато што нас у Православљу нико не тера на силу да постимо. То је потпуно ваша одлука у срцу пред Господом и чему тежите у свом духовном животу

Loading...

Неки људи нису упознати са Православном Вером и не знају нашу праксу поста. Исус је основао пост као део живота оних који желе да га прате. Он је рекао када постите, а не ако постите, јер је тиме хтео да покаже да је то нормални део Хришћанског живота. Рана Црква је започињала пост у среду (јер је у среду Господ био издан) и у петак (јер је Господ био разапет у петак).

Рана Црква је такође основала пост пре великих празника. А два највећа су Васкрс и Божић. Ови постови тада нису значили уздржање од све хране већ од неке. На пример, храна без меса, без млека и млечних производа, без уља, и без вина. Током векова Православни Хришћани су постили. Дани поста и начин поста се могу наћи у одређеним календарима за сваки дан у години, тако да сви Православни Хришћани у свету посте на исти начин. Тај осећај јединства је заиста изванредан.

Православље није правна религија и пост не треба да буде гледан са правног аспекта. Одлука је увек на нама.

Господ нас позива да се одрекнемо себе и да не једемо одређену врсту хране за време великих постова и сваког петка и среде, осим за време трапавих седмица. Зашто Господ ово тражи од нас?

Ми знамо да нас Он воли да жели оно што је најбоље за нас. Али оно што Господ сматра најбољим за нас и оно што ми сматрамо најбоље за нас изгледа да се не слаже. Док сам одрастао желео сам да једем само чоколаду и сладолед за вечеру, али моја мајка је знала шта је најбоље за мене да једем па ме је томе учила.

Код мајке нема избора, а Господ нам нуди оно што је најбоље за нас, али нас не присиљава. Али када одлучимо да послушамо Господа онда добијамо најбољи благослов о коме нисмо ни сањали.

Ја сам пензионисани затворски свештеник. Имао сам привилегију да уз помоћ Божију радим на промени живота најгорих од најгорих у нашој земљи. Пре неколико година два човека су хтела по први пут да посте од када су постали Православни. Били су одлучни да држе пост веома стриктно. У том затвору храна им је била достављана на послужавнику. Није било могуће бирати храну.

Тако да је за њих стриктан пост био веома тежак. Оба човека су ми рекла да ће постити и молити се за нешто веома лично. Један од њих није био у контакту са својом породицом преко двадесет година. Други човек није имао породицу и био је веома усамљен, па му је требао неко да се не осећа тако. На пола поста први човек је добио писмо од своје сестре!

Након 20 година! Ово је био његов контакт са њом после двадесет година! Она је успела да га пронађе и да га пита да ли жели да буде у контакту са њом. Ускоро након тога други човек је добио писмо од неког кога није ни знао, јер су обојица били усамљени и требао им је неко да се дописују. Треба поновити да су обојица стриктно постила и да једва чекају да опет посте следеће године.

Испричао сам овај догађај још једном Православном Хришћанину у затвору. Размислио је за секунду и онда је почео да се смеје. Рекао је да ће се молити Богу да му да љубави да воли Бога онако како треба да воли Бога, а такође и све људе. Каже да никада није волео онако како Бог то жели. Као свештеник знао сам да је овај човек благословен од Бога изнад сваког најлепшег сна. Свети Атанасије каже да пост исцељује, исушује туморе, истерује демоне, и тера зле мисли, а чини ум бистријим, чисти срце, и освећује тело, па тако представлља човека пред Божији престо. Због тога је пост за свакога!

У Добротољубљу, Свети Јован Касијан, као и многи Свети Оци почињу са постом као основним средством у превазилажењу греха. Сетимо се да је искушење почело са храном у Рају. Свети Јован пише да су самоконтрола и умерен пост важни да би се очистила душа. Нико не може да се бори против демона блуда са пуним стомаком. Тако да треба да обуздамо свој трбух и да покоримо тело души.

На једну ствар сам увек подсећао људе у затвору, а то је да пост није само усмерен на тело. Ми такође треба да постимо, односно да се уздржавамо од греха! Свети Јован Златоусти каже да циљ поста није уздржање од хране већ одрицање од греха… Зато нас и пита да ли постимо и додаје да ако постимо онда треба да се сажалимо на сиромашног човека, да се помиримо са непријатељима, да не будемо завидни, ако видимо атрактивну жену или мушкарца да не гледамо са жељом већ да окренемо поглед на другу страну.

Тако да не треба само уста да посте, већ и очи, уши, ноге, руке… Наш крајњи циљ је да постимо онако како је Богу угодно и да нам пост буде одскочна даска у нашем духовном животу!

Уздржавање од одређене врсте хране нам помаже да решимо проблеме које нам ометају духовни живот. Један Римски Светитељ у В веку је рекао да нам уздржање од законске хране помаже да се уздржимо од незаконитог греха. Још већу корист добијамо од поста, а то је чистота душе, и одрицање од световних обмана. Многи људи у затвору су схватили да је пост један од главних кључева духовног живота. Свети Кирил Јерусалимски каже да се ми уздржавамо од меса и вина не зато што су месо и вино лоши, већ зато што очекујемо духовну награду пошто смо се одрекли чулних ствари. Када гледамо награде поста, последње на листи треба да буде губитак килограма. То ће се догодити (Ја изгубим око пет килограма за време великог поста). Као мој брат у затвору, треба да посветим свој пост томе да би добио љубав према Богу и људима. Искрено, не могу наћи чистији разлог поста од тога.

Један аспекат који људи у затвору веома воле је заједништво поста. Они знају да сви Православни Хришћани посте широм света у исто време. Они посте и моле се заједно са монасима на Светој Гори и на Синају… такође са свим Русима, Грцима… Молитве свих Православних Хришћана се уздижу до Бога као миомир. Ми, Православни се не молимо сами, ми смо део Цркве. Да ли можете да замислите колику радост молитва и пост доносе човеку који је у затвору. Тама која је око њих бива осветљена Божанском светлошћу. Када постите и молите се знајте да се молите и постите заједно са људима у затвору и са целом Црквом.

Као што сам рекао на почетку, одлука је апсолутно наша да ли ће мо постити. Ми имамо слободу да једемо бифтек и сладолед свакога дана, па и за време великог поста. Бог нам је дао слободу… јер је однос са Њим апсолутно по слободној вољи. Он нам је показао своју љубав да будемо његова деца на земљи и да живимо вечно са Њим у Царству Небеском. А како ми показујемо нашу љубав према Богу, тако што испуњавамо Његову вољу најбоље што можемо. На питање зашто постимо, једино можемо да одговоримо, зато што волимо Бога. А Свети Павле прелепо пише Коринћанима у Посланици, да је Бог припремио онима који га воле оно што око није видело и уво није чуло…Шта ћете добити ако постите само Бог зна! Али сам убеђен да нећете зажалити!! Нека је благословен!!!

Извор: Манастир Лепавина

Loading...
loading...
loading...