Инспирисани поразом „орлова“ Хрвати су са много ироније прокоментарисали учинак изабраника Александра Ђорђевића.
„Дајте нам злата. Погледајте каква је то Америка. Ево и ФИБА каже да смо први фаворити. Имамо плус хиљаду после прве четири утакмице. Нема везе с ким смо играли, сви ће тако проћи. Свете, склањај се. ‘Спакујте једну за понети.’
Сале је Тито, Тесла, Милош Обилић и Стив Џобс у једном. Нема ту поређења са тренерима, јер он је сфера више од тренера. Вођа, идол, менаџер, психолог. Бољи од Дражена, ако нисте знали, па зато није играо за Југу на крају Југе. Дражен је био љубоморан на њега.
А тек Јокић. Па он је бољи, већи и јачи од свих. Тако се барем говорило, писало…
Иако је дебео и неспреман. Па задњих 15 минута четвртфинала није могао да дише.
Све смо то слушали последњих месец и по, или два-три месеца откад су Американци почели да отказују у серијама. И онда се догодила Шпанија. Која се увек може догодити, јер је то екипа која поседује класу и екипа чији се селектор спремио за Србију. На супротној клупи су се надали да ће само истрчати, а све остало ће се одрадити само од себе. Небески народ и земља кошарке, и тако то.
Па је стигла Аргентина. Која нема такву класу, чију моћ држи фантастични професионалац који је у 40. години. То више није Скола какав је био. То је Џорџ Клуни. Он шармира и са седима, иако није фрајер какав је био док није било седих.
Да, и ту је Факундо Кампацо. Кад сам 2014. дошао на СП у Севиљу, на трибинама је дресова с бројем седам било готово као оних са Сколиним бројем. Ко је тај клинац?
‘Па он је чудо, видећете, потписао је за Реал’.
Онда га је Реал проследио у Мурсију. Па се овај вратио у Реал. И данас је свима јасно зашто је он чудо.
То чудо је направило неред на пику с теретном Србијом, поделио је 12 асистенција, онда су кренули и други, Лапровитола је једну гурнуо кроз ноге, да кроз ноге Бјелице на зицер Сколи.
Србија није могла да се одбрани. Није, јер је Ђорђевић повео на СП шест играча који не могу да бране “пик” игру. Или им је то ноћна мора. Јокић, Марјановић, Милутинов, Радуљица, Бјелица, Бирчевић. Последњи је могао да игра на овам нивоу као што може прошлогодишњи шутер Цибоне Игор Марић. Може да погоди кад је сам. И шта још?
Можда је пик могао да брани Милутинов, али је њега Ђорђевић увео кад су кола опасно кренула низбрдо.
Да, ако вам је позната оваква селекција, ако сте једном негде видели, онда морамо да се вратимо десет година уназад. На ЕП у Пољској, 2009. године. Јасмин Репеша је тада водио на ЕП Пркачина, Вујчића, Касуна, Лончара, Ницевића и Банића, с тиме да је пик евентуално, тада, могао да брани Банић. Био је то дебакл. Као што је ово дебакл Србије.
Серђо Хернандез је знао шта може и шта има у свом арсеналу. Срце је ту неупитно, њега Аргентинци имају колико желе. Кад му је цела унутрашња линија била са барем два фаула већ након пет минута игре, јер су Срби само спуштали под кош, а Гарино се нагањао Богдановића, онда је Аргентину извукао проток лопте. Након пика, ако није потврђен центар, лопта је само отишла на слабу страну, а тамо је неко стајао сам. И трпао. Аргентина је шутирала 9/16 за три до полувремена, спаковала је 54 поена. Имала је само осам скокова, а Срби 25. Нема везе.
Србија је једини пут повела два разлике у другом делу кад је Гудурић убацио тројку и кад је Хернандез одмарао Кампаца. Да га одмори за завршну рапсодију. За тројке из пика, асистције за душу. Био је ту и Луис Скола, Скола који је имао куд и камо више снаге у завршници од Николе Јокића. Од којега је, јер је био немоћан, одустао и Ђорђевић на крају. И почео је да се вади, на крају, када је воз одлазио са станице са нижом поставом, са Симоновићем на четворци. Али, ту је настао још већи хаос, јер Србија то до сада није играла. Као што није имала зонску одбрану. Отићи без зоне на СП, без алтернативне одбране, још је један скандал. Посебно кад имаш теретне играче који не могу бранити пик игру.
Србија је на СП била – трактор. Аргентинци су плакали. Срби су плакали. Ове прве сузе увек бисте пожелели. Ове друге су најгори хорор”, пише у тексту Јутарњег листа.
Извор: Jutarnji list
