Нови закони који компанијама смањују порезе за запошљавање нова су шанса за младе који у овој години нису били у радном односу, без обзира на то да ли су студенти или на бироу. У Влади процењују да ће на овај начин посао испрва наћи најмање 5.000 незапослених који су пријављени на тржиште рада, али и да ће потом шансу имати далеко већи број младих.
Сет мера које би ускоро требало да се нађу у Скупштини и да на снагу ступе од наредне године, фактички ће послодавцима смањити пореска оптерећења на запошљавање и тако их подстаћи да отварају нова радна места. Практично, само на једном запосленом коме би давали плату од 50.000 динара нето, месечно ће моћи да уштеде 22.000 динара. Наиме, на ову плату укупно пореско оптерећење од 64 одсто данас је 32.000 динара, а са најављеним пореским ослобођењем било би 9.600 динара.
Иначе, од 1. јануара следеће године компаније које буду повећавале број запослених и запошљавале лица која нису била у радном односу током ове године, биће ослобођене плаћања 70 одсто пореза на зараде и доприноса за ПИО за та лица у целости током 2020. године, односно у највећем делу током 2021. и 2022.
На овај начин ће ефективно умањење укупних обавеза износити око 70 одсто током 2020. године, 65 одсто током 2021.године, и 60 одсто током 2022. Услов за оне који траже посао, јесте да су били незапослени у периоду од 1. јануара 2019. до 30. априла 2020. под додатним условом да ступе у радни однос до краја 2020.
– Прве процене говоре да ће, захваљујући овим мерама, посао наћи око 5.000 људи, али неке анализе говоре да касније треба очекивати и шири обухват. Притом, треба имати у виду да је концепт постављен тако да олакшице прате запосленог и ако промени фирму, те ће ако пређе у другу компанију, послодавац код кога се запослио, имати право да настави са коришћењем олакшица – оценила је државна секретарка у Министарству финансија Славица Савичић.
Олакшице и за младе из дијаспоре
Олакшице се, такође, односе на и грађане који нису боравили у Србији у протекле две године.
– Идеја је да послодавцима који се одлуче да запосле таквог појединца, пореска основица буде умањена 70 одсто. Та стимулација ће трајати пет година. Суштина је да стимулишемо оне који желе да се врате у земљу. Они имају додатна знања која су стекли, а која су овде драгоцена, и на тај начин могу да дају допринос – нагласила је Савичић.
Економисти: „Добра мера, али нужан опрез“
Економисти поздрављају најављене мере, али упозоравају и на могуће опасности.
– Реч је о подстицају који је као ефикасан одавно познат и у развијенијим земљама Европе. Идеја је да се малим предузећима које почињу да раде олакша запошљавање с намером државе да не плаћа људе на бироу из буџета, већ да компаније порески релаксира и мотивишее на запошљавања. То је нешто што средњамеричке државе одавно раде – каже за професор на Економском факултету Љубодраг Савић. Он, међутим, напомиње да је сада само јако важно да цео процес буде транспарентан као и да је нужно да држава контролише како се троши новац.
Економски аналитичар и сарадник Економског института Иван Николић додаје и ново виђење.
– Ако компаније добијају подстицај, онда ће моћи да компензују можда мањи учинак за неки период који новом раднику треба за достизање знања и искуства – каже Николић и додаје да се „младима овим пружа шансу коју до сада нису имали“.
Незапосленост пада, одлив радне снаге расте
Према званичној европској статистици Србију годишње напусти 51.000 људи, а како познаваоци тврде, све је више младих и радно способних људи који одлазе.
Због мање радне снаге и због пада продуктивности услед неумитног старења становништва процењује се да ће Србија у наредних 30 година имати 0,8 одсто мањи раст БДП годишње, него да нема демографског егзодуса, показује анализа професора на Економском факултету у Београду Саше Ранђеловића, базирана на студији ММФ.
С друге стране, према последњим подацима Републичког завода за статистику, у односу на други квартал 2018. године, број незапослених смањен је за 57.600.
Међутим, како наводе у свом извештају, број незапослених је мањим делом смањен услед запошљавања (за 19.700), а већим делом због смањења капацитета радне снаге (за 37.900).
Незапосленост је највише смањена код популације старости од 25 до 34 године.
У Србији су званично без посла 22 доктора економских наука. Они уједно чине и најмасовнију групу међу најобразованијим грађанима који су евидентирани у Националној служби за запошљавање.
Извор: Srbijadanas.com
