Православље

МОНАХ АРСЕНИЈЕ СУРОВО ИСКРЕН: Ево шта је рекао о ЧУДИМА у ОСТРОГУ, али и СУДЊЕМ ДАНУ…

Монах Арсеније Јовановић који је до скоро био у манастиру Острог проговорио је искрено о свом путу у веру, греховима али и о томе да ли ће доћи до откровења какво стоји у Светом писму.

Шест година је провео у Острогу где је како каже поред хришчана долазило и доста муслимана.

Loading...

„Ислам и хришћанство су монотеистичке религије, обе вуку корен из јудеизма. Нема ту велике баријере осим ако смо нешто задрти. Увек сам се радовао када дођу муслимани да покажем да су сви добродошли. Једно време сам био дежурни код ћивота, код саркофага где су мошти. Пуно људи пролази, долази и доста муслимана, и читали смо заједно молитве“, каже монах Арсеније.

Он истиче да у манастиру има чудеса онолико коликио се прича.

„Можда их има чак и више. Ти неком можеш да кажеш да је тамо негде светиња и да се чуда дешавају и да га превариш. Да му превариш интелект. И он дође. Али у Острог долази стотине хиљада људи, и углавном су то повратници. Човекову душу не можеш да превариш. Свако нешто доживи тамо. А то је мир, дубоки исконски мир. Наравно да има и исцељења“, прича монах Арсеније.

Иначе монах Арсеније је пре него што се замонашио завршио стоматологију да како каже тати и мами да диплому, мада сам ја хтео ликовну академију. Бавио се рокенролом био у прој групи одакле је изникла Екатарина велика, био пријатељ са Миланом Младеновићем.

„Мени је рокенрол био боготражња. У Њујорку сам се надао да ћу наћи слободу, али је тамо најмање има. И тада и сада САД је окупирана расистичка држава“.

На питање зашто је свет овакав и зашто смо ми овакви каже да је то због тога што немамо Бога у себи.

„Ми смо сви велики лицемери. Имамо Бога на речима али то није довољно, он то види и он се повлачи. Ако нема љубави онда је ту мржња, ако нема светла тама је ту. Нема средине. Ако смо ми лицемери онда је јасно какав је свет“, каже он.

Многи се питају како каже зашто је то све Бог дозволио.

„Зашто је то Бог допустио да будемо без њега? Он нас је створио са слободном вољу, дао нам велику одговорност, да чинимо себи и другима добро. Многи велики западни филозофи су рекли да је Бог ако постоји једно лицемерно биће и тако су отпали од Бога. Увек постоји могућност да се кроз добре људе Бог излије и да човечанству буде боље. У Светом писму то не пише, тј у Новом завету не пише да ће бити боље. Ту пише да ће доћи до Откровења, до уништења универзума и формирање новог универзума“, каже монах Арсеније.

Према његовим речима ми јесмо на том путу.

„Али ја нисам неко ко прича о шестицама, катастрофама које ће бити сутра… Ми то не можемо да знамо. Може да буде сутра или кроз хиљаду година. Бог је толерантан а човек је спреман још за много већа зла. Није ово дно. Има времена до дна. Али полако али сигурно тонемо“, каже он.

Искрено каже да и у самој цркви има људи који нису достојни да ту буду.

„Многи људи у цркви су ту само због доброг положаја. У цркви нису анђели. одувек је земља била заливена крвљу, одувек су били ратови, одувек је било мржње, одувек је у цркви било људи недостјних тог звања.“

О породици, деци…

„Када сам донео одлуку да будем монах то је било то… Нисам имао дилему. Наравно има напада страсти људске пале природе. Видим лепу жену и заљубим се. Наравно не у световном смислу. То је један тренутак оног старог Аце. У томе јесте борба. Прве године монаштва су благодарне. Човек не осећа ни сексуални порив, ни жељу за супротним полом, он је потпуно у блаженом рајском стању. Али то никад не траје без прекида. Онда кад благодет прође онда се буди стари човек. Е то је борба. И у тој борби човек добија поене код Бога. Лако би било кад бих био скроз неосетљив. То је другачијег типа него пре али то је ту пристуно и ко год каже другачије, тај лаже“, искрено каже монах Арсеније Јовановић у интервјуу за ФацеТв.

После 6 година у Острогу он одлази да обнови манастир Рибницу. Нада се да ће тамо обновити монаштво и да ће направити једна нови духовни центар.

 

Извор: Курир.рс / FaceTV.ba

Loading...
loading...
loading...