Свет Србија

ОТКРИВЕНО СВЕ! Американци су штитили Албанце у пуштали терористе у Србију! После овог сви занемели

Пре него је Шведска марта 2008. признала Косово као независну државу, био сам позван код премијера Карла Билта на састанак у вези са стањем у јужној српској покрајини, прича Карпхамер

Кристер Карпхамар, први судија Унмика на КиМ, говори за наш лист о томе како су САД штитиле припаднике тзв. ОВК. УН судство било само декорација за стварање лажне државе

Loading...

Пре него је Шведска марта 2008. признала Косово као независну државу, био сам позван код премијера Карла Билта на састанак у вези са стањем у јужној српској покрајини. Рекао сам да Приштина ни близу није испунила потребне стандарде за тако нешто, да није обезбедила људска права за грађане других националности, да је степен корупције незамислив. Инграбит Аленијус, која је такође од 1999. била на КиМ, била је и строжа у оценама ситуације, док је осталих шест “саветника” било уздржано у изјашњавању. На крају, Билт је потписао признавање државности Косова, а госпођи Аленијус и мени није дозвољена друга аудијенција код премијера, јер смо желели да се наша мишљења у писаном извештају издвоје, за историју.

Овако, у интервјуу за “Новости”, говори Кристер Карпхамар, први судија Унмика на КиМ, чија књига “Судија у земљи безакоња” на српском језику треба да се појави на предстојећем београдском Сајму књига. У разговору, за наш лист, појашњава да је на Балкан први пут дошао као део међународне правне мисије у подручје Источне Славоније још 1996. године. На Косову је именован као први судија Унмика када је постало јасно да су албански цивилни судови устројени тако да осуде баш сваког Србина.

Са невероватним критеријумима “међународне правде” за Србе срели сте се најпре у Хрватској, 1996. године?

– Дискриминаторски однос према српском народу увидео сам чим сам дошао на просторе Балкана. У Источној Славонији, подручују тада под заштитом мисије УНТАЕС, имао сам “крштење”.Четворо Срба из Шодоловаца, надомак Осијека, затворено је под оптужбом да су током сукоба 1992. гранатирали Осијек. Радило се, у ствари, о пет пољопривредника који никакве везе са гранатирањем нису могли да имају и никакви докази у оптужници нису ни приложени. Био сам убеђен да ће бити ослобођени, а чак сам утицао на петог окривљеног да се врати из Србије где је избегао, и да седне на оптуженичку клупу. Међутим, пре изрицања пресуде, видео сам како из канцеларије судије излазе хрватски министар полиције и правосуђа, а онда су сви Срби оглашени кривим и осуђени. То је био истински цивилизацијски шок за мене.

Кажете да је то за вас био цивилизацијски шок. Шта сте тим поводом учинили?

– Ништа није указивало на кривицу Шодоловчана, али су добили вишегодишње робије. Зато сам одмах потом, са пријатељима из Шведске, скупио новац и платио најбољег адвоката, који је ослободио те људе. Подједнако ме је запрепастило и “образложење” пресуде “Шодоловачкој групи” које је у медијима дао хрватски министар правосуђа. Колико се сећам, он је отприлике рекао: “Када не можемо да ухватимо крупне рибе, судимо коме можемо!”

Више пута сте указивали да су се злочини над Србима одвијали пред очима Унмика и Кфора на КиМ?

– Од јуна 1999. до јуна 2000, у време мандата ове две организације, извршено је 5.500 напада на Србе, убијено их је 811, рањено око 1.000, а запаљено више од 5.000 српских домова и цркава.

Вас је “случај Момчиловића”, у ствари, довео на положај првог судије Унмика на Косову и Метохији?

– Окидач за успоставу Унмик правосуђа био је несхватљив случај Момчиловића, два брата и оца из Гњилана, који су били утамничени у бази “Бондстил” од јула 1999. па до септембра 2000. Момчиловићи су притворени када су амерички војници током акције у Гњилану јула 1999. убили команданта ОВК, а ранили његовог помоћника. Америчка патрола је од терориста спасавала ту српску породицу, али албанске судије мислиле су другачије и у првостепеним поступцима осудили су Србе.

Биле сте, према сопственим речима, сведок страшних догађаја на Косову?

– Не могу да заборавим разговор са председником суда у Приштини Хашимом Мусом, који ми је октобра 2001. сугеришући да пустим из притвора Фљорима Ејупија, који је минирао српски аутобус код Подујева, тражио да “учиним услугу албанском народу”! Наравно, нисам то урадио. Али, Ејупи се нашао на слободи јер су га Американци одвели из притвора, а потом пустили да побегне из “Бондстила”.

У више наврата сте наводили доказе да је Ејупи учествовао у подметању експлозива под аутобус “Ниш експреса” и убијању 12 Срба.

– Нема сумње да је Ејупи био један од двојице терориста који су подметнули мину са око 100 килограма експлозива. Иза дрвета, одакле је детонирана бомба, нађени су опушци са његовим ДНК. Лабораторија из Висбадена послала је поклапање јер је он и у Немачкој имао досије. Веома ми је жао што нисам могао да учиним више за правду на Косову, Американци, једноставно, нису дозвољавали да се терористи процесуирају.

Значи, амерички припадници Кфора били су “бог и батина” на Косову?

– Сећам се, некако у исто време када се догодио терористички напад код Подујева, звала ме је команда британског Кфора да направим увиђај око групе пресретнутих албанских терориста на граници са централном Србијом. Они су тешко наоружани кренули у тадашњу Зону безбедности где је буктала албанска побуна. Док сам са Британцима причао око надлежности, чекајући истражног судију за увиђај, јављено нам је да се све обуставља. Нешто касније, високи британски официр је дошао и објаснио да су енглеске војнике окружили специјалци из америчког контингента и са пушкама наготовс их приморали да пусте терористе да наставе “мисију”.

Да ли су Американци командовали и Унмиком?

– Унмик судство било је декорација за стварање наказне државе, а фрустрације због тога имају многи људи из држава које су биле у склопу Кфора, или цивилних структура. Хтели су да помогну Косову, да уведу правду и ред, али, нажалост, ништа се од тога није остварило

БАЛКАН НА МАРГИНИ У ШВЕДСКОЈ

ДА ЛИ у Шведској постоји воља да се размотри повлачење признавања Косова?

– Балкан је потпуно на маргинама интересовања у нордијским земљама и наша јавност једино зна да су Срби православни као и Руси, а за већину Скандинаваца Руси су непријатељи – каже он. – Нико се и не труди да промени слику.

НА ГОЗБИ СА ПУПОВЦЕМ

– НИКАД нисам био тако почаствован него када су ме 2000. позвали ослобођени Срби из Шодолаваца да заједно прославимо – открива Карпхамар. – Пошто је највиши хрватски суд ослободио српске пољопривреднике из затвора у Осијеку, у кући једног од њих испекли су прасе и спремили гозбу. Ту је био и Милорад Пуповац. Стрепео сам пре тога да ће ми замерити јер сам их наговарао да иду пред хрватско правосуђе и скину бесмислене оптужбе, али нису. То су заиста велики људи!

 

Извор: Еспресо.рс/ Новости

Loading...
loading...
loading...