Још један случај вршњачког насиља, и то поново међу девојчицама, одиграо се у суботу, у Панчеву, када су две девојчице салетеле трећу (14) док се враћала кући и, према тврдњама жртве и њене мајке, давиле је капуљачом и ударале коленима у груди и стомак.
Ученица осмог разреда А.П. (14) из Панчева и даље је под јаким стресом откако су је две вршњакиње, од којих са једном иде у школу, напале док се враћала кући.
Како тврди мајка А.П, једна од тих насилница је већ раније угњетавала њену ћерку.
– Већ неко време је једна девојчица малтретира. Жалила ми се како јој добацује у пролазу, да би је једног дана почупала из чиста мира. После неког времена, док су излазили из школе, та девојчица ју је гађала каменом. Срећом, није је повредила. Моја ћерка је бојажљиво и повучено дете, никада ни са ким није имала конфикт. Ту девојчицу није ни познавала. Знала је само да је њено годиште, да је понављала разред и доселила се из Немачке. Када ју је гађала каменом, питала ју је зашто то ради – каже М. В, мајка нападнуте девојчице.
— m_macak (@mmacak2) 16. октобар 2019.
– Шта теби смета да те ја гађам каменом? – одговорила је насилница, тврди Маја.
– Како шта ми смета, да ли би теби било лепо да те неко гађа каменом? Шта сам ти урадила? – питала је А.П, по речима њене мајке.
– Ти и твоје другарице сте прошле у холу школе и погледале ме. Мене не смете да гледате – наводно је одговорила девојчица.
М. В. је ћерку посаветовала да све пријави разредној, но она се плашила да би друштво те девојчице могло да је „негде сачека“, те је решила да ћути. Прошло је неко време и на мајчина питања да ли је све у реду, А.П. је одговарала да јесте.
Како тренутно реновирају кућу, А.П. и њена мајка су у суботу вече отишле да спавају код једне другарице М.В.
– Ћерка је увече изашла да се прошета са другарицама. Око 22 увече јавила ми је да су у Народној башти и да ће је друг ускоро допратити кући. Од Народне баште до куће те моје другарице има свега неколико минута хода. Недуго затим друг и она су кренули, али како је све врло близу, моја ћерка га је почела да га убеђује да се врати код другара који су га чекали – каже М.В.
Дечак ју је допратио до раскрснице улица Цара Лазара и Марко Краљевића, на минут од куће другарице, где ју је М.В. чекала. Ту му је А.П. рекла да не мора даље, да је свега три куће удаљена и да нема потребре да га остали чекају. Дечак се с њом поздравио и отрчао назад.
– Моја ћерка је плашљива и чак је за тај минут хода назвала другарицу да прича са њом док не уђе у кућу. Како се приближавала, видела је групу дечака и девојчица како стоје на ћошку. Међу њима је била и девојчица која ју је малтретирала у школи. Та и још једна девојчица су је уочиле и почеле да јој добацују: „Ало, мала, стани, ало шта си се у*рала, дођи ‘вамо да попричамо, шта глумиш ту?“ – преноси М.В. шта је сазнала од ћерке.
А.П. их је, тврди њена мајка, игнорисала и наставила својим путем.
– И тада су се затрчале. Моја ћерка их није очекивала. Пришле су јој с леђа. Једна ју је повукла за капуљачу и почела да је дави дуксерицом. Друга ју је окренула, ухватила за руке и подигла их до њене пунђе, па јој стискала и руке и главу истовремено. Друга девојчица ју је коленом ударала у стомак и груди – дрхтавим гласом преноси Маја.
Жртва је покушавала да се одбрани, али како је мајци рекла, била је у шоку.
– „Нисам, мама, знала шта ме је снашло. Мислила сам да сањам, да је ово неки филм и да се мени не дешава“ – препричава Маја речи своје ћерке.
Како каже, ипак је била довољно трезвена да се сети да другарица М.В. има камеру испред куће.
„Отимала сам се и приближавала кући, мислећи да ћете ме видети на камери“, казала ми је. Но, ми нисмо седеле у тој просторији где је монитор. У једном трену чула сам да је нешто лупило, а моја другарица, која је била у соби ближе улици, да неко виче „мама“. Чула сам врисак и препознала глас свог детета. Када је почела да виче, девојчице које су је тукле су је пустиле и почеле да беже. Истрчала сам боса и видела је унезверену. „Мама, тукле су ме, тукле су ме“, понављала је – каже М.В.
Друг и другарица М.В. су потрчали на улицу да нађу децу. Чим се уверила да јој је ћерка добро, она је кренула за њима.
– Хвала Богу што је нисам нашла, јер у том моменту стварно не знам шта бих урадила том детету. Вратили смо се и покушали да њу смиримо. Позвала сам полицију, показали смо им снимак на коме се види само делић оног што су јој радиле, само крај, када се отргла. Напале су је две куће даље. Одвели смо је у Хитну помоћ, где ју је неколико лекара прегледало да ли има неких унутрашњих повреда – додаје она.
Сутрадан је школа обавештена о свему. Како каже, нико не може да верује да се детету које је толико повучено то десило.
– Школа, наравно, не може да реагује, јер то се није десило у школи или за време наставе. Кривица моје ћерке је у томе што није пријавила када ју је ова почупала у школи. Зато сам поднела кривичну пријаву против тих девојчица. Нећу стати, ићи ћу до краја. Моје дете неће нико више да малтретира – каже М.В.
Њена ћерка се, каже, и даље опоравља од шока.
– У понедељак се на контроли онесвестила код лекара. Била је бледа као крпа. Слошило јој се у ходнику, покушала је да чучне, али истог момента је пала. Поново су морали да јој раде ултразвук и ваде крв. Резултати су јој, хвала Богу, добри, све је од стреса. Мало спава, а када успе да склопи очи, сања и трза се у сну. Више не сме ни усред белог дана да иде сама – каже она.
Из МУП-а су потврдили да им је случај вршњачког насиља пријављен у суботу увече. Према њиховим речима, МУП је обавестио Више јавно тужилаштво у Панчеву, које ће наставити да се бави случајем.
Удружење „Друг није мета“ једино је удружење у Србији које у фокусу рада има превенцију вршњачког насиља. Кроз многобројне активности удружење је укључило хиљаде ученика и наставника, а на њиховом сајту можете заказати бесплатну радионицу, пронаћи савете и бројне корисне информације.
Извор: Srbijadanas.com
