Регион

МИСЛИЛИ СУ ДА МОГУ ДА САКРИЈУ: Откривени злочини који су починили Хрвати !

Фото: Pixabay.com

Јуче је била годишњица једног од најужаснијих злочина почињених у југословенским ратовима.

Злочин у Ступном Долу у Босни и Херцеговини који су починили припадници Хрватског већа одбране 23. октобра 1993. када су убили између 31 и 38 Бошњака током Бошњачко-хрватског сукоба.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Пре тачно 26 година у Ступном Долу, општина Вареш, убијени су бошњачки цивил. Њихова тела су спаљена, село је потпуно разорено, а више жена је силовано.

Према извештајима, војници ХВО су присилили Бошњаке да изађу из својих домова, потом их опљачкали те самовољно смакнули мушкарце, жене и децу. Дванаест сељака је натерано да уђе у шталу коју је ХВО запалио, али су успели да побегну. Ипак, неколицина лешева је нађена запаљена у њиховим кућама. Готово цело село је било разрушено.

Након тога уследила је операција прикривања. Прво су починиоци злочина из редова ХВО пуна три дана спречавали припаднике Уједињених нација да уђу у село. Када су припадници Уједињених нација коначно 26. октобра 1993. успели да се пробију и схвате размере злочина, ХВО је предузео мере да их увери да оно што виде није истина.

Међународним представницима је обећано да ће истрага о злочинима бити спроведена, а починиоци кажњени. У то име, заменик заповедника ХВО Миливој Петковић наредио је Ивици Рајићу командантну напада на Ступни До да започне истрагу.

Истог дана, 26. октобра 1993. године, Петковић је Рајићу иза леђа странаца послао руком писану поруку у којој му каже да је наређење за истрагу „реда ради“ и сугерише му да никакву истрагу не спроводи и да „буде опрезан“.
Истрага, разумљиво, више од два месеца није дала никакве резултате, па су предузети „одлучни“ кораци да се одговорнима стане на крај. Одлучност је показана одлуком Тихомира Блашкића да смени Ивицу Рајића са места заповедника јединице одговорне за напад на Ступни До.
На његово место постављен је Виктор Андрић. Али, то суштински није истина, јер заправо Ивица Рајић и Виктор Андрић су иста особа. Другим речима, Рајићу је промењен идентитет и он је наставио да обавља улогу команданта под именом Виктор Андрић.

У архиви хашког Механизма чувају се документи из предмета Прлић и други из којих се види да је Рајић сам себи доделио ново име. У једном документу каже да ће се „након имендана“ звати Мартин Андрић, али се убрзо предомислио и рекао да ће се звати Виктор Андрић.

Након те његове одлуке, три дана касније, Ивица је смењен, а Виктор постављен за команданта. Овај след догађаја откривен је тек увидима у документа Хашког трибунала, али поставља се питање колико је таквих сличних злочина над Србина на исти начин прикривен и заташкан. Многи злочини које су Хрвати вршили над српским и муслиманским становништвом нису откривени и починиоци нису спроведени пред суд, већ су остали у „муљу“ лажи и тајни, без икаквих доказа.

Оно што додатно забрињава јесте и податак да ова акција није била службено наређена већ су је по сопствено договору спровели припадници ХВО који су били дубоко огрезли у кријумчарењу на црном тржишту.

Међународни суд за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије осудио је 2006. заповедника ХВО Ивицу Рајића на 12 година затвора због злочина и кршења Женевских конвенција у Ступном Долу. Суд је издао такву казну јер је Рајић признао кривицу.

Извор: Srbijadanas.com