Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије први је ресор у Влади Србије који је увео могућност промене утврђеног почетка и завршетка радног времена запослених, по одобрењу руководиоца.
Ова могућност промењивог радног времена уведена је због усклађивања приватних и пословних обавеза, а пре свега рада и родитељства.
– Радно време може почети у интервалу од 7.00 до 8.30 часова, а завршава у интервалу од 15.00 до 16.30 часова, истеком осмочасовног дневног радног времена – саопштено је Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.
Како су појаснили, ова одлука се односи само на њихово министарство, а остали ресори имају право да то исто траже од Владе.
У саопштењу је наведено да је ово питање регулисано Решењем о утврђивању распореда радног времена запослених и осталих радно ангажованих у овом ресору, а које је усвојено на редовној седници Владе Србије.
– Стратегија подстицања рађања као један од својих циљева утврђује и промовисање постојећих законских решења која се тичу бољег усклађивања рада и родитељства – истакнуто је у саопштењу.
Ресорни министар Зоран Ђорђевић рекао је да су запослени и њихова права у фокусу рада ресора којим руководи, те је Министарство напре на својим запосленим применило бројне светске примере добре праксе.
– Ово министарство је пионир у бројним иновацијама када је реч о области рада и радних односа. Желимо да наши запослени буду задовољни, да могу да ускладе све своје обавезе, јер само ће на тај начин наставити да раде са еланом, што нам је веома важно, будући да се њихов посао односи индиректно на све грађане – рекао је Ђорђевић.
Ђорђевић је додао да су истраживања показала да су и водеће светске компаније увођењем клизног радног времена ефективно смањиле непродуктиван рад, повећале задовољство запослених, смањиле трошкове и потребу за прековременим сатима на радном мјесту.
Конвенција Међународне организације рада број 156 о једнаким могућностима и третману за раднике и раднице са породичним обавезама, коју је Србија ратификовала, утврђује, између осталог, да су проблеми радника са породичним обавезама аспекти ширих питања која се односе на породицу и друштво, а о којима треба водити рачуна у националним политикама.
Извор: Srbijadanas.com
