Србија

У децембру на снагу ступа нови закон, а тиче се личне имовине !

Pixabay.com

Нацрт Закона о пореклу имовине је готов и требало би да буде усвојен у Народној скупштини у другој половини децембра, пишу „Новости“.

Међу кључним тачкама овог нацрта закона, „Новости“ наводе да ће се проверавати имовина стечена од 1. јануара 2007. године, да ће имовину „чешљати“ 60 нових инспектора, да ће се сумњиво стечен иметак пријављивати полицији и тужилаштву и да закон не искључује могућност одузимања имовине.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Овај времески цензус, од 1. јануара 2007. године, изабран је јер од тада постоје електронске евиденције, које омогућавају поуздану провету иметка, пише лист.

Нацртом закона се, додаје лист, предвиђа и увођење пореске стопе од 75 процената за „екстра профитере“, који немају доказ о стицању добара.

Увођење посебног пореза од 75 одсто, како се објашњава, не искључује могућност да обвезнику, одлуком суда, буде одузето и све што је нелегално стекао.

Лист истиче и да је опозиција критиковала текст, али да је Министарство правде за седам месеци, од када траје јавна расправа, добило само пет сугестија.

Наводи и да ће опозиција имати прилике још који месец да своје примедбе систематизује и покуша да их угради у коначан текст јер ће јавна распава бити продужена.

„Наше министарство је примило свега пет коментара о законском тексту, чије су усвајање, макар у јавности, многи појединци, али и представници разних институција, сматрали од изузетне важности, као још један од незаобилазних механизама у борби против корупције и криминала“, кажу за „Новости“ у Министарству правде.

У Министарству правде наводе да су се, након што је објављен нацрт, у јавности могли чути коментари да се и по постојећим законима може проверавати порекло имовине.

„Таквих критика није било годинама уназад када су представници претходних влада најављивали доношење оваквих законских решења“, наводе у министарсву.

Како додају, чињеница је да постојећи Закон о пореском поступку садржи одредбе које омогућавају унакрсну проверу имовине, али које нису никада заживеле у пракси.

„Разлог је то што нису биле довољно прецизно дефинисане и није постојала обавеза државних органа да размењују информације“, поручују у Министарству правде.

Извор: Б92