Нови закон који ће регулисати боравак у Немачкој, а који ступа на снагу 1. марта наредне године, донеће олакшице у погледу запошљавања грађана Западног Балкана, али с друге стране, и ограничења за поједине генерације који желе да живе и раде у најјачој европској економији.
„Становници Западног Балкана више неће уживати привилегије у односу на становнике других делова света. Њихово знање немачког језика мораће да буде на високом нивоу, што раније није био случај. Такође, као услов, постојаће старосна граница, која раније није постојала“, рекао је пре неки дан, директор Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап, не говорећи о детаљима.
Према нашим информација, новине у смислу старосне доби за све оне који траже посао у Немачкој односиће се на две групе људи, старије од 45 година и млађе од 25.
Ова прва, старија генерација, добиће дозволу за боравак у Немачкој једино у случају да им радни уговор гарантује зараду од најмање 3.700 евра бруто, а како у старости не би пали на терет државе због премалих пензија.
„Они, дакле, који имају више од 45 година, ако желе да дођу у Немачку и да раде, мораће надлежнима да покажу уговор о раду који им обезбеђује законом одређену минималну зараду. Друга опција је да покажу доказ о старосној пензији чија висина покрива основне животне трошкове“, каже наш добро обавештен извор.
С друге стране, што се тиче млађих од 25 године, нова правила донеће олакшице онима који желе да се образују у Немачкој. Они су до сада у Немачкој у контуинуитету могли да остану до три месеца, а да од 1. марта тај рок се продужава на шест месеци.
„То се односи на оне који желе да конкуришу за упис у образовне институције односно факултете под условом да им диплома коју поседују омогућава упис у високошколску установу“, каже наш саговорник.
Новим законом биће омогућено усељавање квалификоване стручне радне снаге. Шта то значи – квалификовани професионалци заправо су универзитетски студенти, као и особе са стручном спремом.
Поред квалификације мораће да поседују и сертификат о знању немачког језика најмање на нивоу А 2, за одређене групе на нивоу Б1. То зависи, између осталог, од тога где особа планира да се запосли, и колико ће јој за посао бити неопходно да користи језик, било писано или усмено.
Ниво А2 је почетни ниво, први после најосновнијег. Особа са овим нивоом знања језички је способна да се снађе у многим животним ситуацијама на немачком говорном подручју. С друге стране ниво Б1 значи да можете комуницирати у смислу – рећи шта желите и са друге стране разумети саговорника.
Брже до виза
Новина је и да ће захтеви за издавање виза стручне радне снаге убудуће бити обрађивани по убрзаном поступку.
Према ранијим искуствима на термин у амбасади се чекало око шест недеља, док се на одлуку о одобрењу визе чека између седам и девет недеља. Нови законом, требало би да амбасаде додељују термине најдуже у року од 14 радних дана од подношења захтева за термин, док би одлука о одобрењу визе требало да се донесе у року од три недеље након термина.
Услов за убрзни поступак је нострификација дипломе и сертификата о стручном образовању.
Једна од новина јесте укидање испита предности, што подразумева да се пре сваког запошљавања стручњака из треће земље запосли домаћи или европски кадар.
Нови закон не нуди никакве нове могућности неквалификованим радницима да добију приступ тржишту рада у Немачкој. Међутим, под одређеним условима, ИТ стручњаци могу добити приступ тржишту рада без формалне квалификације, уколико рецимо имају пет година радног искуства, као и кандидати који су регрутовани уз помоћ Савезне агенције за запошљавање.
Извор: Блиц
