Издвајамо Православље

МОЋ ВОШТАНЕ СВЕЋЕ ЈЕ ОГРОМНА: Ево шта се дешава када је некоме посветиш!

Лојанице, свеће, палиле су се хиљадама година пре Христа. По неким проценама, откривене су пре око 5.000 година. Тада су се људи осамљивали у неке пећине или просторије како би се уз пламен свеће молили и у њему покушали да разазнају одговоре на питања и добију решања за своје проблеме и невоље.

Велика промена је настала када су у Европи почеле да се користе воштане свеће. Оне су гореле много дуже и стварале су јаче и чистије светло. Уз све то, стварале су много пријатнији мирис од свећа направљених од лоја. Воштане свеће су се углавном користиле у црквеним церемонијама. Пошто су биле скупе, углавном си их користили богатији слојеви друштва, док су лојеве свеће биле најчешће коришене до XИИИ века.

Loading...

У раном хришћанству паљене су у част Девици Марији. Свеће су палили и свети апостоли, и први Христови следбеници, када су се окупљали ноћу ради проповеди Божије речи, молитве и ломљења хлеба. И до данас се сачувала та вишемиленијумска традиција, те свеће палимо из сличних разлога.

Уз паљење свеће ствара се посебна атмосфера, а пламен свеће омогућава нам да се повежемо нашим мислима и емоцијама са оним за чега или за кога се у том тренутку молимо. Осећамо да нас је свећа својим пламеном обасјала љубављу, топлином и лековитом енергијом. И онај ко гледа пламен у некој тузи, болу или страху осетиће олакшање.

Паљење свећа у цркви је део службе, то је приношење жртве Богу. Свећа нас подсећа на наше крштење. Свећа нас подсећа на наше склапање брака. Са свећама се служи и обред погребења, и свећа нас подсећа да ћемо и ми лежати у гробу, окружени са четири свећњака са упаљеним свећама, које симболизују крст, а наши рођаци и ближњи ће за време парастоса држати у рукама упаљене свеће, које изображавају Божанску светлост, којом је хришћанин просвећен на крштењу.

Један поглед на црквену свећу може у души православног човека да изазове најдубље мисли о животу и смрти, о греху и покајању, о тузи и радости. Много, много говори црквена свећа и осећају и уму верника.

Свеће, које верници купују у цркви, како би их ставили на свећњак поред икона, имају неколико духовних значења:

1. Пошто се свећа купује, она је знак добровољне човекове жртве Богу и Његовој цркви, испољавања човекове спремности на послушање Богу (мекоћа воска), његовог стремљења ка обожењу, претварања у нову твар (горење свеће).

2. Свећа је такође сведочанство вере, човековог присаједињења Божанској светлости. Свећа представља топлину и пламен човекове љубави према Господу, Мајци Божијој, Ангелу или Светитељу, поред чијих икона верник поставља своју свећу.

3. Упаљена свећа је симбол, видљиви знак, који изражава нашу пламену љубав и благонаклоност према ономе за кога се та свећа пали. И уколико нема те љубави и благонаклоности, онда свећа нема никакво значење, и наша жртва је узалудна.

4. Према речима светог праведног Јована Кронштатског: “Добро је постављати свеће пред иконе. Али боље је ако као жртву Богу приносиш огањ љубави према Њему и према ближњему. Добро је уколико се заједно чини и једно и друго. А уколико поставиш свеће, а у срцу немаш љубави према Богу и ближњему, и не живиш мирно – онда је узалудна твоја жртва Богу.”

И на крају још: свеће треба куповати само у оној цркви у коју сте дошли да се молите. Не треба доносити са собом свеће, које су купљене чак и на благочестивом месту, али ван цркве, и постављати их пред иконама.

Свећа, која је купљена у цркви, је за верника – предмет поштовања, и назначена је да служи као жртва Богу, мирисом духовног благоухања. Свећа која је купљена ван цркве и потом донесена у Цркву – није жртва.

 

Извор: Opanak.net

Loading...
loading...
loading...