Све време трајања војне вежбе „Словенски штит 2019“, два извиђачка НАТО авиона патролирала су уз обале Дрине, уз пограничну линију са стране Босне и Херцеговине, како би прикупили што више обавештајних података о моћном руском оружју С-400 – сазнају Новости
Авиони Б-350 и „глобал 6000″, опремљени софистицираним уређајима за бележење радарских зрачења, кретали су из војне базе Авијано и читава два дана, колико је трајала српско-руска тактичка вежба, из ваздуха надгледала дешавања на терену. На небу над БиХ регистрована су интензивна прелетања, а посебно коришћење истих путања извиђачких авиона.
Руско-српска вежба, на којој је први пут у Србији демонстриран и моћни ПВО систем С-400, попалила је бројне аларме на Западу, међу државама чланицама Северноатлантске алијансе, који поменуте маневре виде и као учвршћивање позиција Кремља на нашем поднебљу. Отуда већ стижу наговештаји могућих „казнених“ последица по Београд. Прво што би са тог политичког терена могло опет да склизне на војни, јесте да се спречи испорука система „Панцир-С“, који је Србија већ купила од Русије, као и хеликоптера Ми-35, који су такође набављени и чија се испорука очекује најкасније до средине наредне године.
Ова бојазан Београда није неутемељена, јер је, како сазнајемо, Бугарска претрпела жестоке критике савезника из НАТО, зато што је дозволила да руски авион, који је допремио С-400 и „панцир-С2″ за „Словенски штит“, прелети преко њене територије. Уколико НАТО државе покушају да спусте рампу за пролаз руског наоружања, Србија би могла да има и економску штету. Наиме, према постигнутом договору, испорука хеликоптера Ми-35 и Панцира-С је обавеза Русије, док је уговор за 60 оклопних транспортера БРДМ и 30 тенкова Т-72 нешто другачији. Односно, уколико се време допреме оклопњака одужи, није искључено да ће наша држава Русима морати да плаћа лежарину.
Познаваоци међународних прилика и политике одбране Истока и Запада наводе да ће вежба „Словенски штит“ имати вишеструко значајне резултате за Србију, али не очекују већу политичку штету. Тако директор Евроазијског безбедносног форума генерал у пензији Митар Ковач у одржавању ове вежбе и коришћењу најсавременије руске технике види поруку да Русија не игнорише интересе својих пријатеља, али и почетак појачаног праћења Балкана од стране обавештајаца НАТО:
– Не очекујем да Србија на јавној сцени трпи било какве последице због јаче војне сарадње са Русијом. Могуће је да ће притисци и уцене бити отворени у сферама тајне дипломатије. Нема сумње да ће НАТО земље радити на новим проценама будућих односа две земље и њиховог партнерства.
Саговорник Новости истиче и да Србија не скрива свој план да модернизује своју ПВО, као ни војску у целини:
– Не верујем у саботажу договорених руских испорука војне опреме Србији. Румунија је то покушала са испоруком возила, па је брзо пронађена алтернатива. Русија, зависно од интересовања, цене и потреба, свакако има начина да сваком партнеру испоручи договорено наоружање. Велика је то сила, која зависно од ситуације, примењује мање или више дипломатске, политичке па и огољене методе.
Генерал Ковач потврђује појачано обавештајно праћење региона током „Словенског штита“, али и објашњава да је руска ракетна техника НАТО већ добро позната.
– Слични системи попут С-400 или „Панцира“ распоређени су у околини Калињинграда, као и у Сирији. НАТО је несумњиво извршио све анализе њихових могућности и тешко да је нешто ново могао да види у Србији. Заинтересован је, међутим, за реперкусије које ова вежба може да има у будућности – објашњава Ковач.
Шеф Мисије Србије при НАТО у Бриселу Миомир Удовички каже да су му, поводом сарадње Србије са Русијом на војном плану, највиши функционери Алијансе више пута експлицитно рекли да је свака земља суверена да бира са ким ће да сарађује у безбедносним активностима и да то не смета тој организацији.
– У вези са вежбом „Словенски штит 2019“, НАТО је поновио став да је то ствар Србије и Русије – рекао је Удовички за портал „Јуропијан истерн Балканс“.
Он је казао да је нови Индивидуални акциони план партнерства Србије и НАТО (ИПАП) који је истекао, добио сагласност свих надлежних министарстава и тела у нашој земљи и да предстоји усвајање на влади. Садржај је сличан претходном, усвојеном 2015.
Извор: Новости/ Информер
