Спорт

СРАМОТА! Назвали су Новака Ђоковића човеком са два лица: Њега могу само Срби да воле, ми никад!

Новак Ђоковић не игра само за себе, он игра за Србију, где је херој, док је у остатку света аутсајдер.

То пише швајцарски лист “Ноје цирхер цајтунг” у тексту уочи дуела између Новака Ђоковића и Роџера Федерера на Завршном турниру у Лондону.

Loading...

Српска редакција Дојче велеа истиче да је текст имао “индикативан наслов” – “Трећи човек”.

“Новак Ђоковић никад није крио да га занима само да буде најбољи. Нјегова рана младост је обележена амбицијама које су били готово болесне. Грабио је за победама, грабио за признањем. И тада, на врху успеха, сурвао се у празнину. Мучен сумњом у себе, вратио се на Копаоник у српским брдима где је његова каријера некада почињала. Показао се пред зидом у који је ударао прве тениске лоптице и који је сада пун рупа. На једном видео-снимку, он видно дирнут каже: “Рупе у зиду потичу од бомби. То је потресно. С друге стране, лепо је видети да зид и поред тога још стоји”, наводи се у тексту.

Швајцарској публици је “појашњено” да се Копаоник налази на “српско-косовској граници”.

“За време рата су јединице НАТО три месеца прекривале тај крај тепихом од бомби. Ожиљци до данас нису излечени. Нити на терену, на којем је Ђоковић ударао своје прве лопте, ни у његовој души. Ђоковић корача тереном, бележи неутешну слику камером мобилног телефона. Пред једном колибом која једва стоји, зауставља се: “Овде смо имали мали простор на којем бисмо се одмарали, где смо палили ватру“. А онда прелази са енглеског на српски језик. Онај ко хоће да зна ко је Ђоковић, шта га покреће и зашто му је успех за нијансу важнији него свим његовим такмацима, мора да погледа тај видео-снимак. У њему је сажета есенција његове егзистенције”, додаје се.

Даље се истиче да Ђоковић не игра само за себе.

“Он игра за Србију. Зато је у својој земљи херој, а у остатку света аутсајдер. Нема другог играча који има два тако различита лица као он. Поред терена Ђоковић може да буде најшармантнији човек. А на терену постаје ратник. Тај немилосрдан, неумољив део свог бића симболише сцена са Отвореног првенства Аустралије 2012, када је победио Надала у најдужем Грен слем финалу у историји, после 5 сати и 53 минута, и победу прославио цепањем дреса са груди”, наводи се.

Додаје се и да је Ђоковић најбољи играч у овом моменту.

“Нико у деценији није освојио више великих турнира од њега. Од 2010. наовамо је освојио 15 од својих 16 Грен слем титула и 29 од своје 34 мастерс-1000 титуле. Између 2012. И 2015. је четири пута узастопце победио у финалима АТП. После првог тријумфа у Вимблдону 2011. је први пут постао број 1. Отада је имао тај ранг током 275 недеља. Ако Ђоковић ове недеље у Лондону буде бољи од Надала, завршиће шести пут годину као најбољи у сезони и тако изједначити рекорд Американца Пита Сампраса. То је статистика једног изузетног играча. При томе Новак Ђоковић има само 32 године. После победе у Вимблдону у јулу није оставио места сумњама да хоће да нападне и Федерерове рекорде од 20 Грен слем титула и 310 недеља на првој позицији. Ако остане унеколико здрав, могуће је, чак је и вероватно, да ће му то успети”, истиче се.

Како се наводи, поред свега тога Ђоковић остаје трећи човек, када се ради о наклоности гледалаца.

“Ђоковић није само у сенци Роџера Федерера, већ и у сенци Рафаела Надала. И то не мучи само њега, већ и читаву породицу. Мајка Дијана је недавно у једном интервјуу за индијско издање магазина ГQ рекла да публика не може да се помири с тим да је њен син бољи од Федерера и Надала. Публика поштује Новаков успех, али чим игра против Федерера, публика навија за Федерера. То ће бити тако и у четвртак, када Ђоковић у полуфиналу АТП буде играо за пласман у финале. Публика неће крити на чијој страни су њене симпатије. Могуће је да ће и бити на граници фер понашања. Можда ће је и прекорачити као у финалу Отвореног првенства САД 2015, када против Ђоковића није био само Федерер, већ и 90 одсто публике. Ђоковић у таквим тренуцима обично утоне у себе. И врати се рушевинама своје младости, на Копаоник. Рупе у тениском зиду се претворе у напрслине на његовој души и претворе га у витеза који мора бити побеђен не једном, већ двапут, па и трипут, а можда чак и четири пута, пре него што заиста падне на земљу”, наводи се.

У тексту се истиче да Федерер зна колико ће онда бити тешко победити Ђоковића.

“Листа њихових досадашњих 48 мечева је пуна већих и мањих драма, које су се најчешће завршавале победама Ђоковића. У годинама 2010. и 2011, Федерер је двапут изгубио у полуфиналу након две пропуштене меч-лопте. Изгубио је 2014. у Вимблдону, 2015. у Вимблдону и на УС-опену у три Грен-слем финала. А овог лета је ривалство кулминирало у финалу Вимблдона, где је Федерер и после две меч-лопте изгубио. Публика је желела да Федерер победи. Бодрила га је до последње размене лопти. Ђоковић је касније рекао да је покличе “Роџер, Роџер!“ у својој глави претворио у “Новак, Новак!“. Тако размишља неко ко има мисију. Она још није окончана. Новак Ђоковић се бори даље. За себе, за Копаоник”, закључује се.

 

Извор: Б92/ DW

Loading...
loading...
loading...