loading...
Србија

Милош из Београда отишао да извади документа, а када је рекао име мајке РАДНИЦА ЈЕ ОДМАХ ПОЗВАЛА ШЕФА

Погледајте своју личну карту, а онда баците поглед и на личне карте својих ближњих. Сигурно ћете приметити да су у једној ситници потпуно исте.

Та ситница је – име родитеља, где већини стоји име оца. Уписујемо га аутоматски, без размишљања о томе. А шта се деси када пожелите да уместо имена оца ту ставите име мајке? То је сазнао Београђанин Милош Ињац, и то на тежи начин, а онда причу о томе поделио на Фејсбуку.

-Овде сте навели име мајке?

-Да, пише име једног родитеља.

-Треба да напишете име оца.

-Због?

-Па јел имате оца?

-Наравно, нисам Исус.

-Мислим да ли је жив?

-Јесте, жив и здрав, хоћете да га зовем да дође?

-Не, не, него ме занима зашто нисте написали његово име, нисте у добрим односима?

-Стварно се вас то не тиче, молим вас, издајте ми личну карту са именом мајке.

-Па не знам, морам да зовем шефа.

Долази шеф…

-Шта ти овде правиш циркус, лепо ти је речено да треба име оца да стоји.

-Не, пише име једног родитеља.

-Па шта је проблем да напишеш име оца? Не причаш са рођеним оцем?

-Већ сам вам рекао да се то вас не тиче, али кад вас баш занима, није то случај.

-Па шта изводиш онда?

-Ништа, ви изводите.

Окрене се ка шалтерској радници:

-Е, пиши му шта хоће, немам ја времена за ово…

Тако је, отприлике, текао разговор службеника са Милошем приликом вађења личне карте. У коментарима се испоставило да није усамљен случај.

– Исто мамино име стоји, исту причу сваки пут понављам. Објашњавам им разлику између појма родитељ и биолошки родитељ, никад се ништа примило није.. идемо на замор материјала – гласи један од коментара.

А Милош је, објашњава нам, решио да стави мајчино име, из принципа.

– У старој личној карти стајало је име оца, па да мало променимо. Уосталом, увек се некако претпоставља да ту треба да стоји име оца, а једнако су ме подизали и отац и мајка, тако да је мало и ствар принципа – каже Милош, додајући за себе и да је борац за равноправност полова.

– Генерално доста анегдота које имам, а које не могу да побројим, тичу се стереотипа. Људи кад ме виде, претпостављају да сам “српски домаћин” јер играм амерички фудбал, кратко сам ошишан, висок 191цм и имам преко 100кг. И онда кад заузмем те неке “непопуларне” ставове о равноправности и томе, или чињеница да сам ишао на “прајд” сви помисле да сам био са “родољубима”, сви су као у неком шоку јер им “не изгледам тако”. Рецимо, ишао сам на свадбу са девојком, то нам је био на неки начин први “озбиљан” догађај где смо ишли заједно, и матичарка је цитирала закон у делу где је “Брак заједница између мушкарца и жене. Ту се нас двоје погледамо и готово у глас, кажемо нешто попут:”Баш не бих да се сложим са овим”. Било занимљиво јер нисмо се толико добро још познавали, обично кад бих тако нешто рекао, нисам имао позитивне реакције од околине – закључује Милош.

Извор: Блиц

loading...