Православље

СУТРА ЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ – ВАСИЉЕВДАН: Домаћице за МАЛИ БОЖИЋ ваља УМЕСИТИ овај ХЛЕБ (ВИДЕО)

За овај дан везују се многи обичаји, а постоје и сујеврја шта на овај дан не би требало радити

Првог јануара по старом календару, а 14. по новом, Срби празнују Мали Божић (Васиљевдан) и Српску Нову годину. Данас је и Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски. Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, тада је Мали Божић почео да се слави као као Српска Нова година.

Loading...

За овај дан везују се многи обичаји, а постоје и сујеврја шта на овај дан не би требало радити.

У Војводини је постојао обичај, који се у неким местима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања Сунчеве светлости и топлоте. Из истих разлога су у Херцеговини остатке бадњака од Божића спаљивали на Мали Божић.

Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће у том правцу отићи, тј. удати се.

На Мали Божић 14. јануара (Свети Василије) поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.

Време од Божића до Богојављења (19. јануар) у народу се назива “некрштеним данима“ у којима, према веровању, демони, караконџуле и вештице вребају људе на сваком кораку. Код Срба је невоља у томе што се с времена на време „некрштени дани“ протегну на целу годину.

Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.

У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот напунио 50 година од рођења.

Био је велики поборник Православља, морално чист и изузетно ревносан, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве.

У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на сутрашњи дан ваља узети кашику меда.

У неким крајевима Херцеговине сачуван је обичај спаљивања остатака бадњака, а у многим српским крајевима меси се обредни хлеб или Василица.

Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.

 

Извор: Телеграф.рс/Србија јавља

Loading...
loading...
loading...